Хрватска веза у рушењу власти у Србији: анархистички приручник, Маршавелски, улога ЦРТА и механизми политичке конформизације

Хрватски „Јутарњи лист” објавио је истраживање о томе како је студентски покрет у Србији током две године прерастао у организовану политичку снагу. У средишту приче су обуке организација цивилног друштва и фондова из региона и Европе, хрватска веза и изградња политичке и дигиталне инфраструктуре покрета.
Кампања се ослањала на једностране пропагандне поруке, понављање истих политичких теза и непрекидно вршење притиска за одржавање избора. Истовремено су чињенице представљане селективно и изокретане како би се јавност усмерила ка унапред задатом политичком закључку. У томе су важну улогу имали медији и ангажовање око 950 инфлуенсера у Србији, чиме је кампања заузела велики део дигиталног простора.
Професор права из Загреба Александар Маршавелски месецима је под псеудонимом „Пријатељ студената” писао за „Данас”, медиј који се налазио у блоку медија који су подржавали блокаде и блокадере и обмањивали јавност дезинформацијама. Маршавелски је саветовао учеснике покрета о политичком деловању: предлагао је формирање стручне владе, промену Устава Србије и отварање према Европској унији, а саветовао је и да на изборној листи не буде Мило Ломпар. У то време био је члан хрватског Савета за грађански надзор безбедносно-обавештајних агенција, са ког је касније поднео оставку.
У емисији „Релативизација” Љиљане Смајловић гостовао је Ратибор Тривунац, српски анархиста и издавач „Блокадног кувара”. Тривунац је рекао да су међу студентима били и учесници ранијих блокада. Навео је да је приручник, издат у Београду 2011. године, настао на основу искустава хрватских активиста из блокада факултета у Загребу и да је доводио комунисте и анархисте из Загреба када је на протестима у Србији недостајало људи.
Приручник и преношење искустава из Загреба указују на вишегодишњу размену метода организовања, блокирања и пленумског одлучивања. Тај процес је временом допринео изградњи структура које су студентском покрету омогућиле да наступи као организована политичка снага и изађе на изборе.
У истраживању се помиње и ЦРТА — домаћа организација која се годинама представљала као „независни” и „непристрасни” посматрач избора. Њено име наведено је уз ГОНГ и Фондацију ШЕР у ознакама уз текст „Јутарњег листа”.
Пленуми су стварали осећај припадности и легитимитета колективног одлучивања; инфлуенсери и медији појачавали су групни сигнал, док су политички саветници усмеравали енергију ка изборном циљу. Понављање истих порука, њихово дигитално умножавање и притисак групе обликовали су колективни идентитет у којем је самостална процена уступала место прихваћеном групном ставу. Тако се сужавао простор за неслагање, а политичка конформност учвршћивала као норма.
Како ће ЦРТА да оправда своју улогу у политичкој инфраструктури која је, уз хрватске саветнике, активисте и организације, годинама грађена за мобилизацију јавности и преузимање власти у Србији?
