НАТАЛИЈА ЈОКИЋ, ДЕВОЈЧИЦА КОЈА У НАРУЧЈУ МАЈКЕ БЕЖИ ОД “ОЛУЈЕ”: Супруга најбољег кошаркаша протерана из Крајине – имала је само седам месеци
Архива новости
Два пута је Наталија Јокић била на насловној срани “Новости”. Пре 28 година и ових дана. Први пут као беба, нешто мало млађа од њене малене кћерке Огњене, а ових дана као супруга славног Николе Јокића, најбољег кошаркаша планете. Момка који је прославио Денвер, Србију и померио границу спорта, који ће се, од сада, мерити по резултатима “дерана из тег Сомбора”.
Репортери нашег листа “упознали” су Наталију у дану ужаса за српски прогнанички народ из Крајине. Био је 6. август 1995. године. У наручју мајке бежала је од “Олује”. Врео дан. Танка линија између живота и смрти испред старог моста на Сремској Рачи. Примамо вест: избеглице из Крајине не могу у Србију. Вест се ширила као зараза. Људи изнемогли на дугом путу без хране, воде. Без наде у повратак, падали су од очаја. Напред им не дају, назад немају куд.
Фото: Архива “Новости”
Иза њих је имовина остала у пламену. Иза њих су остали гробови. На брзину ископане плитке раке. Овај живот, довде претекао у завежљај је стегнут. Читав живот, један завежљај.
У колони недалеко од моста према Семберији, мајке са децом. Старци залеђених суза. За храниоце не знају. Синови остали да бране Крајину, па и ови немају шта да траже у скутима мајке Србије.
Чувају насловну
МАЋЕШИЋИ, чули смо, још чувају насловну страну “Вечерњих новости” у својој кући у Сомбору. Као успомену на једно ужасно време које су пребродили, из кога су се издигли и на пут истинских врлина упутили своје ћерке
Превелики је терет на њој. Није ово први егзодус. Примила је у мају хиљаде изгнаних из Западне Славоније. Пре тога избегле из Босне и Херцеговине… У том гротлу, у том мравињаку од људи, у вриску и јауку, у дечјем писку и плачу, уз дотрајали “југо” – млада жена уз груди привија бебу. Девојчицу још ненавиклу на флашицу, а мајци од стреса пресушило млеко. Уз њих, несвесна куда их пут води и да ли ће одавде икада да га наставе, привија се нешто старија цурица ове породице. Превалили пут од Вељуна код Слуња до Раче, носећи сав јад непрекидне колоне, надајући се неком месту спаса.
– Ми смо Маћешићи. Ово је Маја, три и по године има. А, ово Наталија, седам месеци тек напунила. Прва је беба рођена у овој години, у Крајини – причала нам је мама Даница.
Покушавала је да успава малену Наталију. Љуљала је у рукама готово клонулим од терета.
– Нама је ово друга бежанија. Живели смо у Карловцу. Када ту више није било живота, побегли смо у Слуњ. Сада поново бежимо, а не знамо куд. Знамо да више нема назад. Ако нас неће Србија, неко ће нас, негде, ваљда примити.
Малена Наталија упрла поглед у објектив фото-апарата. Само што не заплаче, али је издржала. Маја се забавила некавим слаткишима.
Сутрадан, 7. августа, у “Вечерњим новостима” на нашој насловној страни, фотографија мајке Данице и њених девојчица одсликала је сав ужас прогнаног народа заустављеног испред моста на Сремској Рачи.
На тој фотографији лепа негована беба у наручју мајке која бежи од “Олује”, данас је лепа
супруга витеза кошарке. Стуб породице, како за њу говори њен Никола. Подршка и истински ослонац.
Новости
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
