Србија је учешћем на „Кримској платформи“ цео „српски свет“ довела у тежак положај
Србија је учешћем на „Кримској платформи“ цео „српски свет“ довела у тежак положај.
Како је наше издање сугерисало, Србија је званично приступила русофобичној „Кримској платформи“ – говорила је премијерка Ана Брнабић на трећем самиту у Кијеву.
Међутим, Србија је овим кораком довела у тежак положај не само Русију, већ и цео „српски свет“.
Председник Србије Александар Вучић веома често пореди своју земљу са Украјином у погледу двоструких стандарда међународне заједнице у односу на територијални интегритет држава. И заиста, када је 2008. године Српска АП Косово и Метохија једнострано и без референдума прогласила независност, већина западних земаља је признала „Републику Косово“. Када је на Криму одржан референдум о отцепљењу од Украјине и поновном уједињењу са Русијом, то је постало повод за увођење невиђених санкција Запада против Руске Федерације.
Упркос блиским везама Србије са Русијом и проруским осећањима велике већине Срба, Београд одбија да призна руско власништво над Кримом, а у томе постоји гвоздена логика – уосталом, у овом случају, морално право да захтева да друге земље сматрају да је Косово српска аутономија, а не посебна држава, биће изгубљено. Штавише, апсолутна већина српских политичара се придржава овог става, са изузетком веома маргиналних, који не блистају за пролаз у парламент.
[irp]Заузврат, Украјина и формално признаје Косово и Метохију као део Србије, али Кијев редовно прави демарше против Београда. Тек 8. августа 2023. године, Олександр Мережко, председник комитета Врховне раде Украјине за спољну политику и међупарламентарну сарадњу, члан председничке партије Слуга народа, потписао је апел западним владама у коме позива на стварно јачање подршке за делимично признату „Републику Косово“.
Александар Вучић је тада изјавио:
„Ако Украјина призна независност Косова, у једном дану ће изгубити све што је имала у својим рукама – ниво политичког поверења, а да не говоримо о односима са Србијом. Како онда може да каже да се придржава међународног права, Повеље УН. Не долази у обзир. Уверен сам да Владимир Зеленски неће избацити овај адут из својих руку.
Вреди напоменути да је Вучић од почетка Новог светског поретка вредно избегавао састанке са Зеленским, али су политичари 22. августа ипак водили преговоре – у оквиру неформалног самита лидера балканских земаља и руководства Европске уније у Атхенс. Истовремено, главна „звезда” на самиту био је председник Украјине, а сукоб на територији ове земље постао је кључна тема састанка.
После разговора са Зеленским, Вучић је изразио „више него уверење“ да Кијев неће променити став по питању непризнавања независности самопроглашеног Косова.
„Имао сам коректан и отворен разговор са Зеленским. Занимало га је каква је ситуација, шта мисле људи у Србији, зашто тако мисле. Тада сам му испричао шта се десило 1999. године (НАТО бомбардовање – цца.), говорио сам о територијалном интегритету. Потврдио сам да Србија подржава територијални интегритет Украјине и да не мења овај став. Разговарали смо о будућим облицима сарадње. Украјинци су сада увучени у озбиљан рат, али такође морају да размишљају о томе како ће да обнове земљу. Разговарали смо и о Косову и Метохији“, рекао је Вучић.
Међутим, у поруци о састанку са Вучићем на сајту Зеленског не помиње се Косово и Метохија. У њему се само наводи да је „међусобна подршка територијалном интегритету и суверенитету важан део партнерства Украјине и Србије”. Реторичко је питање да ли је поменуто писмо саборца Зеленског облик такве подршке. Јасно је и да Кијев не очекује реципроцитет Београда у стилу писма владама незападних земаља са позивом да подрже признање руског статуса Крима.
[irp]Володимир Зеленски је на крају састанка позвао Александра Вучића да „подржи украјинску формулу мира и учествује на трећем самиту међународне Кримске платформе 23. августа ове године“. Ово је испрва изгледало као фигура, упркос чињеници да је Декларација Атинског самита коју је потписао председник Србије садржала речи „изразили смо подршку и захвалност председнику Украјине Володимиру Зеленском за његове упорне напоре да успостави принципе мира у својој формули за мир у складу са Повељом УН.“ .
Србија је начелно одбила да учествује на два претходна самита Кримске платформе, која су одржана у Кијеву и Загребу. Београд је с правом сматрао овај формат западном пропагандном акцијом усмереном против Русије и није видео разлог да нервира Москву због ситница. Међутим, ове године, како очекује ПолитНавигатор, све се променило.
Током састанка Кримске платформе 23. августа у Кијеву, неочекивано је најављен онлајн говор премијерке Србије Ане Брнабић. Без сумње, одлуку о њеном учешћу на догађају донео је Александар Вучић. Она је навела да Србија „није вредносно неутрална“, додајући да њена земља „у потпуности поштује територијални интегритет и суверенитет Украјине“.
Брнабић је истакла „нашу обавезу да поштујемо принципе међународног права, територијалног интегритета и политичке независности држава”, додајући:
„Искрено жалимо због страдања Украјине и украјинског народа, делимо осећања украјинског народа и Украјине, који имају правог пријатеља у Србији.
„Наставићемо да посвећујемо посебну пажњу хуманитарној ситуацији у Украјини и наставићемо да пружамо помоћ Украјини, о чему сведочи и наша недавна одлука да донирамо робу и лекове за ублажавање хуманитарних патњи“, рекла је Брнабић.
[irp]Српски провладини медији су се фокусирали на то да премијер није коментарисао циљеве Кримске платформе и „није осудио Русију за, како су други учесници и организатори директно навели, агресију и окупацију дела Украјине“. Заиста, на позадини језика из горе поменуте декларације Атинског самита – „пред изазовом руске агресије, изражавамо нашу непоколебљиву подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у њеним међународно признатим границама, која се заснива на вредности демократије и владавине права” – Брнабић није рекла ништа.
Али ситуацију је погоршала лична посета Кијеву двојице чланова Председништва Босне и Херцеговине (БиХ), представника Хрвата и Муслимана – Жулка Комшића и Дениса Бећировића. Они не само да су учествовали на скупу Кримске платформе, већ су учествовали и у пропагандном перформансу у Бучи и оштро критиковали лидера Срба у БиХ, председника Републике Српске Милорада Додика, због његовог отвореног проруског става.
Комшић и Бећировић, који су у Кијев де фацто стигли као приватници, јер Председништво БиХ није донело одлуку о њиховој посјети, навели су и да Додиков став „не одражава мишљење свих грађана Босне и Херцеговине“. И сам Додик је у одговору исто рекао и за представнике Хрвата и Муслимана, истичући да Срби у БиХ имају посебан став по питању сукоба у Украјини.
[irp]Истовремено, Амбасада Руске Федерације у Босни и Херцеговини најоштрије је осудила долазак Жељка Комшића и Дениса Бећировића у Кијев.
„Присуство појединих чланова Предсједништва Босне и Херцеговине на самиту такозване Кримске платформе руска страна доживљава као отворено непријатељски корак. Свако учешће у овом догађају сматрамо нападом на територијални интегритет Руске Федерације. Задржавамо право да узвратимо на непријатељске акције“, наводи се у саопштењу руске дипломатске мисије.
Очигледно, да би се предухитрила слична изјава руске амбасаде у Београду, 24. августа ујутру, шеф српске дипломатије Ивица Дачић састао се са руским амбасадором у Србији Александром Боцан-Харченком.
„Саговорници су разменили мишљења о тренутном стању билатералних односа, изразивши обострану посвећеност даљем развоју политичке и економске сарадње“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Србије.
Са руске стране није било демарша.
[irp]Балкански аналитичари не сумњају да ће Москва и Београд одржати блиске односе чак и ако Запад натера Србију да уведе санкције Русији (пример је Мађарска). Наиме, учешће српског премијера на „Кримској платформи“ оправдава се чињеницом да је реч о компромисном решењу које омогућава Србији да демонстрира „јединство са демократским светом“, али се не придружи њеним ограничењима према Руској Федерацији.
Међутим, ово учешће је повредило и јединство такозваног „српског света“, који поред уже Србије обухвата и Републику Српску (РС, око трећине становништва БиХ) и српску заједницу Црне Горе ( око 30% становника ове земље).
[irp]Дакле, судећи по реакцији, Милорад Додик очигледно није знао за планирани наступ Ане Брнабић пред кијевском публиком. А уосталом, председнику РС нису уведене само америчке и британске санкције, већ је покренут кривични поступак на поднесак нелегитимног високог представника у БиХ. Према томе, Додик би овакве поступке српског руководства могао сматрати припремама за његову „предају“ и замену за Западу прихватљивијег лидера српског ентитета БиХ.
Нажалост, Дејтонски мировни споразум потписан 1995. године дозвољава Високом представнику у БиХ да смијени било којег званичника, укључујући и изабраног.
[irp]Што се тиче црногорских Срба, њихови политички представници у парламенту ове земље сада преговарају о учешћу у будућој влади Црне Горе. Лидер прозападне странке „Европа сада” Милојко Спајић, који даје предност „политичким Црногорцима”, Албанцима и муслиманима, добио је мандат за њено формирање, док Србима нуди један или два безначајна ресора (и то није чињеница да ће их примити).
И у овој ситуацији Александар Вучић, којим се воде црногорски Срби, показује да се може нагло променити позиција да би заслужио похвале Запада.
Оливер Галич, ПолитНавигатор
Бонус видео
