Русија-Африка: Вагнер, Моцарт, Бетовен…

Русија-Африка: Вагнер, Моцарт, Бетовен…

Могуће сужавање структура Вагнерове групе у Сахелу повлачи за собом слабљење руских позиција у Африци.

Смрт челника Вагнер ПМЦ Јевгенија Пригожина и Дмитрија Уткина изазвала је много спекулација на међународној арени и у медијима о судбини страних структура ове компаније, која је одиграла значајну улогу на афричком континенту, тј. као и у Сирији. Процене активности овог ПМЦ-а праћене су овако или онако оправданим претпоставкама да ће морати да умањи своје иностране активности.

 Као што знате, Вагнер је започео своје активности током грађанског рата у Сирији 2013. године и постигао је значајан успех у борби против исламских терориста. Од тада је подручје његовог деловања почело да се шири, а до 2023. године, поред Сирије и Украјине, њене структуре су радиле у Централноафричкој Републици, Либији, Судану, Малију, као и у Гвинеји, Гвинеји Бисао, Мадагаскар, Зимбабве и Ангола. Упркос чињеници да је „Вагнер“ оружана структура, основни принцип њеног деловања звучи као „војска која решава проблеме без употребе силе“. Углавном се бави војном обуком локалних снага, блиском заштитом вођа и заштитом енергетских објеката. У замену за ове услуге, Вагнерове подружнице добијају одређене привилегије и дозволе за коришћење минерала и природних ресурса, као и за снабдевање овим земљама оружјем, технологијом и војним услугама. У Африци, где је Вагнер ушао 2018. године, ПМЦ-и су најпознатији по својим активностима у Централноафричкој Републици (ЦАР). Руски плаћеници, којих има око 2.000 у ЦАР, обучавају војску и обезбеђују председника Фаустин-Арцханге Тоуадереа.

Верује се да Вагнер такође обезбеђује сигурност рудника злата и дијаманата у земљи.

У Либији 2.000 ловаца Вагнер делује у ваздушној бази ал-Јуфра у централном делу земље, као и у ваздухопловној бази ал-Кардабија у Сирту и у луци.

Стране у сукобу у Либији потписале су 23. октобра 2020. године у Женеви споразум под окриљем УН којим су се договориле о повлачењу страних снага, посебно Вагнерових плаћеника, из земље у року од 3 месеца.

Међутим, напомиње се да илегалне оружане групе са истока Либије, лојалне пензионисаном генералу Халифи Хафтару, још нису повукле плаћенике из Сирта и Ал-Јуфре.

Према непотврђеним извештајима, Вагнер је својим способностима у пословним и владиним круговима у Либији припремао терен за стварање поморске базе и две ваздушне базе за руску војску.

У Судану, Вагнер је започео своје активности истраживања злата 2017. године под маском Мерое Голда и М Инвеста.

Познато је да Вагнер послује у многим суданским градовима, од Порт Судана до Картума и Дарфура.

Сједињене Државе оптужују овај ПМЦ да је организовао снабдевање оружјем и транспорт особља преко аеродрома и граница од Судана до Централне Африке. Ово би могао бити један од разлога зашто су САД 15. јула 2020. уврстиле М Инвест на листу санкција.

 Вагнер се у Мозамбику појавио 2019. да се бори против Ансар ал-Сунне, огранка терористичке организације ДЕАСХ, која је организовала нападе на провинцију Кабо Делгадо, где се налазе богата налазишта природног гаса и вредних минерала.

Након војног удара у Нигеру у јулу 2023. године, нове власти су се надале да ће укључити Вагнера у јачање својих позиција. Одговор на претњу војном интервенцијом биле су неке рестриктивне мере и полицијски час. И што је најважније, привремена влада Нигера захтевала је да Француска повуче 1,5 хиљада француских војника из земље у року од 30 дана, одбацујући споразуме са Паризом. Још раније је Нигер најавио прекид испоруке уранијума Француској. Забрана испоруке уранијума Француској представља озбиљну забринутост и за Париз и за Брисел. Нигер чини 35 до 40 одсто уранијума потребног за француску нуклеарну индустрију, а који се снабдева преко француске компаније Арева која послује у овој афричкој земљи. Француска делимично продаје количину струје добијену у нуклеарним електранама својим суседима, пре свега Немачкој. Смањење обима испорука електричне енергије у предстојећем јесенско-зимском периоду значајно ће утицати на стање ове земље. Осим тога, догађаји у Нигеру ће озбиљно утицати на способност Брисела да уведе нове санкције Москви.

Није тешко замислити да ће некадашњи господари западне Африке желети да „обнове уставни поредак и збаце побуњенике” у Нигеру, као што су то чинили у другим земљама у блиској прошлости. Профранцуска економска заједница Западне Африке (ЕЦОВАС) већ је развила план војне интервенције у Нигеру са циљем „обнове уставног поретка“ и враћања власти председнику Мохамеду Базуму. Истина, Буркина Фасо и Мали, суседни Нигер, који су доживели немилосрдну „демократизацију у француском стилу“, успротивили су се овом плану, препознавши војну интервенцију у Нигеру као објаву рата и започевши одговарајуће припреме.

„Национални савет за одбрану отаџбине“ обратио се 6. августа за помоћ ПМЦ „Вагнер“, пошто се „ближи рок за могућу војну интервенцију западноафричког регионалног блока“.

Постаје очигледна корист од активности Чеке „Вагнер“ за међународне позиције Руске Федерације. На пример, помоћ прелазном војном режиму у Нигеру не само да помаже национално-ослободилачком покрету континента, већ и ствара боље услове за трговину руским уранијумом на међународном тржишту.

Осим тога, рад ПМЦ-а у другој афричкој земљи – Судану – такође би помогао да се побољшају војно-стратешке позиције Русије на Црном континенту. Као што се може претпоставити, Судан ће играти важну улогу у новој афричкој стратегији Руске Федерације. Посебна пажња се може посветити плановима за размештање базе за руску морнарицу на обали Црвеног мора. Преговори о стварању оваквог објекта између представника две земље, започети 2017. године, још нису завршени практичним резултатом. Према споразуму закљученом 2020. године, Русија је добила дозволу за изградњу поморске базе у граду Порт Судан. Међутим, у мају 2023, судански амбасадор у Москви је изјавио да ће „датуми бити померени због чињенице да се политичко решење у Судану мора наставити како би се завршио демократски процес транзиције власти“. Истовремено је познато да је администрација Бурхана изгубила контролу над побуњеничким областима и да су Снаге за брзо реаговање са седиштем у Дарфуру напале главни град Картум. Вагнер подржава команданта Снага за брзо реаговање Хамдана Дагала који покушава да изврши стални притисак на владу у Картуму. Упркос сложености ситуације у Судану, Вагнеров ПМЦ остаје утицајан играч у овој земљи.

Генерално, према мишљењу стручњака, могуће сужавање структура Вагнеровог ПМЦ-а у региону Сахела повлачи за собом слабљење руских позиција у Африци, за коју се одвија нова рунда међународне борбе.

 

Није тајна да акције Вагнерове групе изазивају озбиљну забринутост и у САД. Како преноси Би-Би-Си, амерички државни секретар Ентони Блинкен изразио је забринутост због појаве „музичара” у низу афричких држава од стратешког интереса за Запад.

Турска приватна ПМЦ Садат Интернатионал Дефенце Цонсултанци, основана 2012. године, активно напада Африку под заставом заштите турских пословних пројеката на континенту, има своје интересе. Према званичном сајту, САДАТ је „први и једини приватни ПМЦ у Турској који пружа консултантске, војну обуку и логистичке услуге у сектору међународне одбране и унутрашње безбедности на међународном нивоу. Једна од његових главних предности је присуство „спремних ваздухопловних снага“ наоружаних беспилотним летелицама Баирактар, које су се доказале у сукобима у Украјини.

Према различитим изворима, САДАТ већ дуже време ради у Сомалији и Катару, сарађујући са палестинским покретом Хамас, обучавајући разне милитанте у Либији и Сирији, и не само тамо. Увучене у регионалне сукобе и отпор неоколонијализму, власти афричких земаља ће на овај или онај начин бити принуђене да прибегну помоћи таквих структура ако изгубе подршку Вагнера. Иако против моје воље. У међувремену, они би желели да сарађују са представницима Русије. Као што је рекао председник Централноафричке Републике Фаустин-Арцханге Тоуадера: „Ако Москва пошаље Бетовена или Моцарта уместо Вагнера, ми ћемо и њих узети.

Дмитриј Седов/ФСК.РУ

Бонус видео