Против издвајања окупираних територија из ЕМС гласали само БиХ, Словачка и Србија

Против енергетске независности, то јест издвајања такозваног “Косова” из „Електромреже Србије”, која је изгласана у понедељак увече, биле су само три од 29 земаља – Србија, БиХ и Словачка, сазнаје „Политика”.

Међу уздржаним су били Мађари, Бугари, Грци и Шпанци, док су све остале чланице – њих 22 из Европског удружења системских оператора преносног система (ЕНТСО) континенталне Европе – гласале „за”.

Реч је земљама чланицама ЕНТСО, чији је и Србија члан, а међу којима су још Албанија, Аустрија, Белгија, Хрватска, Кипар, Данска, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Исланд, Ирска, Италија, Луксембург, Норвешка, Пољска, Румунија, Чешка, Шведска, Швајцарска, Енглеска и Турска.

И док званична Србија и четири дана након ових резултата ћути, већина читалаца „Политике” који су оставили коментар на сајту жали због овакве одлуке, истичући да је ово ваљда довољан сигнал да Србија не треба да се прикључи ЕУ, те да је ово корак ближе стварању велике Албаније.

Већина њих с правом пита и која је сврха потписаног Бриселског споразума ако се не поштује и, супротно њему, тзв. Косово се издваја из ЕМС-а и наставља да ради с Албанијом.

У исто време, косовски председник Хашим Тачи још једном потврђује да је дошло до пуне енергетске независности Косова од Србије, захваливши том приликом свим земљама савезницама које су гласале за овакву одлуку, наводи портал „Косово север”.

Косовски премијер у оставци Албин Курти истиче значај функционисања новог далековода између Косова и Албаније као јединственог енергетског блока. Упућени у електроенергетски систем Србије кажу да је било за очекивати да ће, примера ради, Немачка гласати за одвајање тзв. Косова из ЕМС-а јер ту види своју енергетску корист.

Наиме, ова земља, чији је амбасадор Кристијан Хелдт први честитао на овој победи, подсећа да су немачка влада и немачка компанија КФВ до сада уложиле више од 100 милиона евра у проширење и модернизацију косовске преносне мреже.

Како преноси портал „Косово север”, поред даље стабилизације европске енергетске мреже, један изузетно важан резултат недавне одлуке биће и почетак рада 400 киловатног далековода између Косова и Албаније који је финансиран од стране немачке финансијске корпорације у вредности већој од 75 милиона евра.

Било како било, КОСТТ, који је после овог гласања постао међународно признати оператор преносног система, годишње ће зарађивати око осам милиона евра, док ће индиректни приходи бити још већи. Тиме се директно ставила рука у џеп српској страни, која остаје без ових прихода.

Иначе, подсећања ради, још 2015. године је потписан споразум са Косовом о заједничком управљању преносном електромрежом у склопу Споразума о стабилизацији и нормализацији односа, који никада није ступио на снагу, што значи да КОСТТ до ове одлуке није био примљен у пуноправно чланство организације оператора преносних система ЕНТСО, каже за „Политику” мр Жељко Марковић, лидер за енергетику, ресурсе и индустрију „Делоита”.

– Самим тим преносни систем на Косову није функционисао као независно контролно и трговинско подручје, већ је расподела права на коришћење расположивих преносних капацитета на интерконективним везама према Албанији, Северној Македонији и Црној Гори и даље под ингеренцијом „Електромреже Србије” – каже Марковић, који је годинама био и директор у ЕПС-у.

Политика