СОРОШ ГРАДИ “НАТО ПЛУС”: Инструмент политике коју финансирају САД, Фондација за отворено друштво

Западне земље и Јапан, удружене у глобалну политичку алијансу, чији је задатак сузбијање војнополитичког и економског утицаја Пекинга у свету, добиле су, на недавном састанку у Чешкој, новог члана, Филипине. Трећи састанак Интерпарламентарне алијансе за питања Кине (IPAC), основане са амбицијом да у њој НАТО добије политичку, односно, пропагандну подршку, привукао је први пут и посланике из Кеније и Парагваја.

Већина чланова IPAC су парламентарци из ЕУ, Јапана и САД, мада су се у осниваче уписали и британски, аустралијски и канадски законодавци. Идеолошка обојеност Алијансе није дискутабилна, будући да су у њој чланови парламената земаља које су војни и политички савезници Вашингтона. Својеврсна потврда тога је и сам датум оснивања Интерпарламентарне алијансе, 4. јуна 2020, на годишњицу великог антивладиног протеста на Тјенанмену у Пекингу 1989. године. IPAC највећим делом финансирају америчка држава и Фондација за отворено друштво милијардера Џорџа Сороша.

Политичка оријентација IPAC видљива је и у неким јавним прогласима, као што је, на пример, било саопштење са симпозијума IPAC, раније ове године, одржаног у јапанској престоници Токију, у коме се каже да је “циљ његовог одржавања да се охрабри координисани демократски одговор на кривљење поретка, засновано на правилима које проводи Пекинг”. IPAC треба да убеди све у тезу Запада да је Кина аутократија која, кршећи права и слободе својих грађана, урушава међународни поредак.

Циљ посланика који припадају тој организацији, између осталог, обухватају рад на механизмима за увођење санкција, под изговором кршења људских права у Кини, а на списку је и доношење закона који би омогућио заплену имовине појединаца и ентитета који су прекршили та права.

IPAC је, како тумаче медији, “лукаво осмишљен инструмент лобирања и притиска, чедо нове блоковске, хладноратовске политике”. Опкољавање најмногољудније земље на свету и растуће економије која прети да постане привредна сила број један, одавно је на делу, а у Алијанси треба да добије своју пропагандну машинерију.

Оснивање IPAC, подудара се, примећују аналитичари, са напорима САД да “у заједничке војне вежбе, усмерене на окруживање и обуздавање Кине у региону Индо-Пацифика, уз Јапан, Јужну Кореје, Аустралију и Нови Зеланд, укључе и европске чланице НАТО, Немачку, Француску, Велику Британију и Италију”. Све више се, истовремено, образлаже теза о потреби стварања “глобалног НАТО”, или “НАТО плус”, који би се пружао целом северном Земљином полулоптом и, заједно са Кином, окруживао и Русију. У војни обруч који се стеже око Пекинга, добродошли су и Филипини, Индија, Сингапур, а по могућству и Вијетнам, као и претежно муслиманске земље Малезија и Индонезија.

Они ће се старати да Јужно кинеско море не постане кинеска територија, али и да, кад то влада у Вашингтону одлучи и војно подрже оближњи Тајван, на северном ободу тог мора. Знајући то, Кина ових дана концентрише огромне војне снаге у градовима на свом копну, “прекопута” Тајвана.

Филипини уз Вашингтон

УЛАЗАК Филипина у IPAC показује да се нови председник Фердинанд Маркос млађи, у судару сила у Азијско-пацифичком региону, приклања САД, бившем колонијалном господару и војнополитичком заштитнику његовог оца, по коме је и добио име. Повратак породице Маркос на кормило државе значи и враћање америчких снага на филипинско тло са ког су отишле на крају Хладног рата.

И. Станојевић/Новости