Лекови би у будућности могли да изгледају потпуно другачије него данас

0
медицине

(фото: AP PHOTO / EBRAHIM NOROOZI)

Лекови би у будућности могли да изгледају потпуно другачије него данас.

Прочитајте још:  Французи се уплашили да Руси не узму ДНК Макрона
Научници раде на сићушним вештачким облицима живота који имају потенцијал за борбу против болести и стварање прилагођених вирусних вакцина.
Научници са Универзитета Јужне Данске и Универзитета Кент у САД-у истражују развој вештачких облика живота који би се могли користити као лекови у борби против болести. Те хибридне творевине, састављене од ДНК и протеина, могле би да направе револуцију у здравственој заштити циљањем на специфичне болести, од испоруке лекова до јачања имунолошких одговора тела.
Прочитајте још:  Чешка компјутерска игра учи убијању Руса
Ченгуанг Лоу, биотехнолог са Универзитета Јужне Данске, замишља свет у коме ови пројектовани биоботови делују као браниоци од узрочника болести којима недостају природни противници. Ти вештачки савезници, дизајнирани као вируси, бактерије и ћелије, могли би да постану страшни непријатељи упорним и отпорним патогенима. Студија везана за то објављена је у часопису Cell Reports Physical Science.

Логичан корак

“У природи већина организама има природне непријатеље, али не сви. На пример, неки вируси који узрокују болести немају природног непријатеља. Био би логичан корак створити вештачки облик живота који би им могао постати непријатељ”, објашњава Лоу.
Прочитајте још:  Професор са Оксфорда: Званични подаци показују да маске „не праве битну разлику“ у односу на стопу инфекције
Темељ ових револуционарних вештачких облика живота лежи у спрези пептида и ДНК, молекулу која спаја прецизност ДНК у кодирању са свестраношћу пептида у манипулисању хемијским окружењима. Иако још увек постоји дуг пут до стварања тих биоботова, потенцијал се протеже изван борбе против болести, све до развоја прилагођених вирусних вакцина. Лоу истиче да би вештачка вирусна вакцина могла да постане стварност у наредној деценији.
“Вештачка вирусна вакцина могла би да буде удаљена око 10 година. Са знањем које имамо, у начелу нема препрека за производњу вештачких ћелијских организама у будућности”, каже Лоу.

Широка примена

Прочитајте још:  Држава Њујорк легализовала органско разлагање људског тела после смрти
Фузија ДНК и пептида такође је дала изванредне примене у подручју нанотехнологије. Ти хибридни биомолекули искоришћени су за конструисање наномашина које могу да манипулишу ћелијским мембранама. Та иновација отвара врата прецизним реакцијама имунолошког система и побољшаној дијагностици за различита здравствена стања, пише Сајенс алерт.
Иако је наведено подручје истраживања релативно ново, односно појавило се тек у прошлој деценији, способност инжењеринга прилагодљивих молекула који се могу фино контролисати обећава мноштво могућности. Док научници настављају да усавршавају технике уређивања ДНК и истражују потенцијал хибридних биомолекула, будућност медицине је спремна за револуционарне трансформације.
Спутњик
Бонус видео
https://www.youtube.com/watch?v=pyhCF3XYQQ0

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *