Време када су бољшевици окривили иконе као “преноснике инфекције”

Иконе су имале посебну улогу у животима православних Руса и због тога су биле мета опсежне бољшевичке „антирелигијске“ пропаганде.

Часопис Безбожник је 1924. тврдио да се епидемија сифилиса у селу проширила праксом љубљења (целивањем) икона.

Пет година касније, током “колективизације”, тврдили да су испод икона пронашли скривена пшенична зрна.

Решење „проблема са иконама“ било је једноставно: оне су морале бити уклоњене и уништене.

Почетком 1920-их антирелигијски медији су известили да се становништво дефинитивно дистанцирало од икона.

Штавише, чак и већ одштампан “Bezbozhnik u stanka” одштампао обавезу коју су потписали тридесет осам радника у фабрици Krasnaia Zvezda у Москви, да нико нема икону нити “је обожава” (тј. поштује).

Тако је “Безбожник” поводом овог случаја известио да последице уклањања икона изазвале су право “чудо”. Па је “Безбожник” овај случај коментарисао на пример, да је након потписивања обавезе, колектив “Новый путь” (Нови Пут) из Нижегородске губерније 1925. године почео да напредује:

“Тада смо то једноставно приметили, да без Бога, наш посао иде боље. Набавили смо два трактора, рафиниране маказе и сву потребну опрему за обраду земље…. ”

Наравоученије: Свака сличност са актуелном ситуацијом је идентична!

Аутор: Славиша Лекић
теолог, мисионар, свештеник и професор