ТАЈАНСТВЕНИ ГРАД НА ТАРИ ЈОШ НЕДОВОЉНО ИСТРАЖЕН: Бедеми Солотника чували руднике и пут
Ужички историчар уметности Драгиша Милосављевић, покушава да скине таму заборава са утврђења у селу Солотуша, крај древног града Солотника, на десетак километара од Бајине Баште.
Због недостатка историјских извора и скромних истраживања, велом тајни обавијен је Солотник или Градина, Кулина и Јеринин град, како мештани зову утврђење на источној страни Националног парка “Тара”. Подигнуто је на каменом узвишењу, које је стрмом северном страном окренуто Солотушкој реци. Једина могућност прилаза била је са јужне стране, преко моста који се ноћу дизао.
– Замак Солотник има приближно трапезоидну основу 20 пута 30 метара. У југоисточном делу налазила се кула кружне основе, чија је висина све до 1940. године била готово 12 метара, када се, нажалост, обрушила уништавајући и објекте испод ње. Дебљина зидова још увек је од 1,20 до 1,70 метара, а на cтрани окренутој нападачу близу чак четири метра. Очувана висина бедема на неким деловима дворца прелази четири метра – пише Милосављевић и истиче:
ТАБЛА ЦАРА ЈУСТИНИЈАНА
Многобројна су предања у њедрима Таре, а једно каже да је на срушеној кули столећима постојала табла из 6. века, са именом градитеља, неимара Викториноса, локалног епископа и цара Јустинијана Управде, који је градњу утврђења организовао и вероватно финансирао. Потрага за таблом није дала резултате.
– Нема никакве сумње да је град – утврђење био важна заштита рудника соли и племенитих метала, који су радили у близини, али је и контролисало пут Сребреница-Вишеград-Ужице.
У трагању за зидањем и судбином Солотника, Милосављевић на страницама књиге наводи да су археолози Филозофског факултета пре 18 година извели ограничена и недовољна истраживања, а да је њихов професор др Ђорђе Јанковић тврдио да су темељи из доба Келта и Римљана.
Неки трагови указују на обвнову у немањићко доба, а открића стрела, мачева и тоболаца упућују да су замак освојиле Османлије између 1459. и 1463. године
– Оскудност писаних трагова, али и незаинтересованост историчара, географа и посебно картографа за локалитет ове врсте условили су његово готово брисање са евиденције културног наслеђа Србије. Тек у периоду од 2006. до 2008. године Национални парка “Тара” и Општина Бајина Башта расписали су тендер за реконструкцију средњовековног града. Елаборат са пројектном документацијом урадио је архитекта проф. др Мирко Ковачевић – истиче Милосављевић, надајући се да ће чувари наслеђа дићи глас, као и преовладати туристички разлози.
ЋУП ЗЛАТА
Још се у Подрињу верује да је у граду Солотнику, негде у унутрашњости, власник – властелин, пре освајања града од Османске војске у 15. веку, закопао ћуп злата, за којим се, по свему судећи, још трага и копа.
Д. Гагричић / Новости
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
imate sve u vatikanskim bibkiotekama.