„Нисам могао да одем на митинг СНС и остао сам без посла“: Исповест напредњака…
(фото:Васељенска)
„Нисам могао да одем на митинг СНС и остао сам без посла“: Исповест напредњака…
“Члан сам Српске напредне странке од 2014. године, присуствовао сам свим митизима подршке, лепио сам плакате и обарао рекорде у прикупљању капиларних гласова. Ове године нисам могао да одем на неколико скупова, јер негујем мајку која болује од Алцхајмерове болести и то ми је у телефонском разговору представљено као главни разлог због ког сам остао без посла”. Ово је прича Велимира Зеца из Беле Паланке, а неодољиво подсећа на многе друге исповести чланова СНС, који су одбачени и остављени без посла оног тренутка кад је процењено да су “издали” партију.
Неколико дана остало је до избора, а из дана у дан до јавности долазе приче о притисцима, уценама и подмићивању које спроводи владајућа странка.
За глас се уцењују запослени у јавним установама и предузећима, поготову они са уговорима на одређено време. Притисак се спроводи и на кориснике социјалне помоћи, по систему дај глас или нема помоћи, а ЦРТА је открила да су на мети чак и онколошки болесници и дементне особе у старачким домовима. На њих притисак спроводе запослени у овим установама, који како наводе из Црте, гласају уместо њих.Годинама се и сами чланови Српске напредне странке “држе под контролом” по матрици награде и казне.
Идем на митинге, лепим плакате, сакупљам сигурне гласове
“Члан сам Српске напредне странке од 2014. године и активно сам учествовао у њеном раду све ово време. Радећи кампању од врата до врата, 2016. године су ми као месни одбор додељена села Космовац и Топоница. Тада остварујем резултат од 95,31 одсто за СНС, што је и објављено у СНС информатору (број 42/2016/25). На позив странке, свих ових година присуствујем свим митинзима подршке, у тиму сам за лепљење плаката и сакупљам “сигурне гласове”. Тако сам 2017. за странку осигурао 96 гласова, 2018 – 93, 2020 – 79, 2022 – 86. Апсолутно највише у Општинском одбору СНС у Белој Паланци”, прича Велимир Зец за Нову.
“Мајка је непокретна већ седам година. Брат и ја се на смену бринемо о њој. Због њене врло тешке здравствене ситуације нисам могао присуствовати неким митинзима. Због тога ми је у последњој години смањена плата испод минималца. Иако дежурам ноћу у сменама, па месечно остварујем и по 32 сата више но што имам у уговору о раду”, прича Зец.
Не одеш на митинг и одмах си прецртан
“Од краја новембра не радим у С.Ц. Бањица иако имам валидан уговор о раду до 28. фебруара 2024. године. У телефонском разговору ми је речено да више нема потребе да долазим на посао и назначено ми је да се нисам појавио на неким митинзима”, наводи Зец.
Странци је замерио и то што његов син Петар, који је како тврди Зец мастер психолог клиничке психологије, није добио шансу да обави стручну праксу у Центру за социјални рад у Белој Паланци.“Већ је морао да путује за Пирот, иако исту плаћа Национална служба за запошљавање – тражиште рада, већ пет месеци. Септембра месеца одлазим у Београд, обраћам се неким важним људима у странци, који ми у разговору обећавају решење, али ме до данас не зову, нити одговарају на моје позиве”, каже Зец и даље наводи:
“Председнику општине сам поруком 3. октобра ове године послао позив на разговор, до данас ме не позива. Практично ме од 2016. године никада није позвао на разговор иако сам исте иницирао у више наврата”, закључује Зец.
Обраћао се и централи странке у Новом Београду, али осим обећања да ће му се јавити ништа се није десило. Неки од страначких колега су чак блокирали његове позиве на мобилном телефону.Нова.рс
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
