ЕНГЛЕСКИ ОЛОШИ: Лондон предњачи у притисцима на европску петорку која не признаје
(Фото: Весна Веизовић / Васељенска)
ЕНГЛЕСКИ ОЛОШИ: Лондон предњачи у притисцима на европску петорку која не признаје.
За потпредседницу Форума за међународне односе Бранку Латиновић одлука Шпаније да призна косовске пасоше није била изненађење и указује да не би требало доводити у везу са тим што је тај потез уследио само неколико дана након најаве британског шефа дипломатије Дејвида Камерона да ће Лондон помоћи Приштини да добије нова признања.
“Треба бити коректан према шпанским пријатељима и од тога не треба правити драму, јер то није била национална одлука.
Одлуку да се укину визе за грађане Косова, односно уведе визна либерализација није донела донела шпанска влада, него Евопска комисија. И Шпанија које је не само чланица шенгенског простора него и један од заговорника његовог стварања, има на неки начин и једну моралну обавезу да не деоводи у питање функционисање Шенгена. И она јесте до сада била једина чланица шенгенског простора која није дозвољава грађанима са Косова и Метохије да са косовским пасошима улазе у Шпанију. А сада мислим да једноставно жели да покаже те опште вредности”, каже Латиновић за Косово онлајн.
“Тај став је врло стриктан, треба подсетити да Шпанија помиње територију Косова у свему томе и да ту нема неких већих изненађења”, каже она.
Када је реч о политици Велике Британије, Латиновић истиче да се након напуштања ЕУ смањила могућност Лондона да директно делује преко тог форума, али може преко Натоа, пошто су сем Кипра, све остале државе Уније које нису признале Косово и чланице Алијансе.
“То би више требало сводити на ту линију могућности утицаја Велике Британије, односно новог британског министра, који је, видимо, почео веома динамично и то пре свега у вези са нашим регионом, односно са Косовом и Метохијом, што је за нас врло осетљиво и значајно.
То је нешто што је стално присутно на агенди тих земаља, поготово земаља које имају великих амбиција да делују на европском и глобалном плану и то не треба да изненади. То је само питање динамике, начина како се то остварује. Некад је то интензивније, некад је застој, а некад је то најава да ће нешто да се дешава”, указује Латиновић.
Изјаву Камерона треба повезивати и са унутрашњом ситуацијом у Србији.
“Ако имате једну добру унутрашњу ситуацију, функционисање државе на европском нивоу онда су и могућности да вам неко на такав начин скреће пажњу да може да утиче на оно што је за вас осетљиво мале. Ако имате ситуацију као што је данас и посебно оно што је било на Косову и Метохији у вези са случајем Бањске, што је Камерон нагласио у свом иступу у парламенту, онда имате такве изјаве”, објашњава она.
На питање да ли очекује појачане притиске на европску петорку – Шпанију, Грчку, Словачку, Румунију и Кипар – да промене тај став и да ли ће ти притисци управо долазити из Велике Британије која по неким тумачењима има интенције да преузме “палицу” када је реч о дијалогу Београда и Приштине од ЕУ и САД, с обзиром на то да је ово изборна година за њих, Латиновић каже да је то – “добра процена и добра теза”.“С обзиром на то да је Велика Британија након Брегзита почела да гради свој јачи имиџ као геополитичког играча и то не само у Европи, већ и на Пацифику, Блиском истоку, у том контексту би се то могло тумачити на тај начин. Поготово што је Камерон један искусан политичар, јаког калибра, не треба заборавити да је био и премијер, да је спровео одлуку о референдуму о иступању Британије из ЕУ.
Он ће сигурно читавом том процесу дати и лични печат, настојаће да се ангажује да у садашњим условима, пошто је изборна година и за Европски парламент и Европску комисију, да доста тога апсорбира и да Велика Британија преузме на себе и на тај начин поново истакне свој значај, како у Европи, тако и на међународном плану”, наводи Латиновић.
Она се осврнула и на то да би “најслабија карика” међу европском петорком која не признаје Косово могла да буде – Грчка.“Грчка се помиње у контексту јер је направила неке кораке које друге чланице петорке нису урадиле. Отворила је трговинско представништво у Приштини. Оно је независно од амбасаде у Београду, све друге дипломатске канцеларије које имају ове остале чланице везане су за амбасаде, нису самосталне, него истурено одељење.
Прате ситуацију на терену и покривају практичне кораке у вези са својим грађанима, већи број њих има и своје контигенте у оквиру Кфора. Да ли ће Грчка начинити тај један корак који би био још значајнији, мислим да у овом моменту нема назнака за то. Али то не треба искључити, зависно од тога шта се буде дешавало на Западном Балкану и уопште у Европи након избора”, закључује Латиновић.
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
