Грчка: војно упориште САД

Грчка: војно упориште САД.

Све више америчких војних авиона стиже у базе у Хелади.

Грчки провладин лист Катимерини објавио је извештај под насловом „Ваздушна база Суда ‘Кључ’ за САД” у којем извештава да велики број транспортних авиона америчког ратног ваздухопловства стиже у највећу америчку војну базу која се налази на острву. на Криту. Чланак је праћен ексклузивним, како пише публикација, фотографијама које потврђују ову информацију. Наводно су ове транспортне летелице намењене масовној евакуацији Американаца са Блиског истока.

 

У последња 24 сата, пише Катимерини, велики транспортни авиони Ц-17, авиони специјалне мисије Ц-130, летећи танкери КЦ-135, морнарички авиони П-8 Посејдон и авиони за електронско ратовање слетели су у америчку ваздушну базу Соуда Беј Крит . Неки од њих се могу видети на фотографији коју је ексклузивно добио К.

Ове летелице се упућују у Грчку из разних база у Европи (из Италије, Немачке, Велике Британије), а њихова основна намена је да буду спремни у случају плана за евакуацију 600.000 америчких држављана за које се процењује да живе у Грчкој, Израелу и Либану. ., примећује грчко издање. Поред тога, према грчком ТВ каналу Опен, америчко ваздухопловство почело је да користи ваздушну базу у Елеузину код Атине за операције на Блиском истоку, где је распоређено 112. борбено крило.

Овај план постао је познат захваљујући објави у америчком листу Вашингтон Пост, међутим, према грчком издању, чини се да „сврха америчког присуства у региону није везана само за евакуацију грађана из земаља Источни медитерански басен.”

Драматично повећање присуства америчког ратног ваздухопловства у Грчкој заснива се на два одвојена процеса, истиче Катимерини. Први се односи на постојеће одредбе Грчко-америчког споразума о узајамној одбрамбеној сарадњи (МДЦА), према којем Американци користе базе у Грчкој „по свом нахођењу“. Други се односи на захтеве за привремено паркирање авиона Ц-130 у ваздушној бази Елефсина, како је лист известио прошле недеље, а већ је потврдио портпарол грчке владе П. Маринакис. Истовремено, како примећује Катимерини, информације о свему овоме које доспевају у Атину изнесу се у јавност буквално у последњем тренутку.

Паркирање летећих танкера у ваздухопловној бази Суда и присуство неколико танкера америчке морнарице у источном Медитерану, истиче лист, одају намеру дугорочних и комбинованих ваздушних операција, што потврђује и долазак у регион другог америчког носача авиона и пратећих разарача, крстарица и подморница америчке ударне групе. Поред тога, руте које повезују Суду са разним америчким базама у Европи чувају амерички борбени авиони из безбедносних разлога.

Грчки лист такође примећује да је фокус САД на грчке базе доказ да су Американци престали да користе „веома важне базе” које имају у Турској (као што је Инџирлик, који је још ближи потенцијалном позоришту операција).

Према Катимеринију, коришћење америчких војних база посебно у Грчкој је „значајан доказ недостатка поверења у америчко-турске односе, упркос чињеници да Стејт департмент избегава било какве наговештаје према Анкари“.

 

Па и сама чињеница да Вашингтон сада користи базе у Грчкој, а не у Турској, највећој војној сили НАТО-а после Сједињених Држава, припремајући се за велике војне операције на Блиском истоку, указује да Атина сада постаје њена главни војни савезник САД у региону.

 

О томе сведочи и чланак који се појавио у јуну прошле године у истом Катимеринију, посвећен „Споразуму о обуци грчких оружаних снага у употреби нуклеарног оружја” који је Атина закључила јуна 1959. године.

 „Касних 1950-их, употреба тактичког нуклеарног оружја, односно оружја кратког домета које би се користило на бојном пољу“, писале су грчке новине, „у великој мери је била диктирана војном доктрином НАТО-а. Поседовање таквог оружја од стране НАТО земаља уравнотежило је супериорност земаља Варшавског пакта у конвенционалном наоружању. Из ових разлога, влада Константиноса Караманлиса пристала је на постављање нуклеарног оружја на грчком тлу, јер би то повећало моћ одвраћања алијансе и, даље, Грчке.

Грчка и Сједињене Државе су 30. децембра 1959. склопиле нови тајни споразум о стварању залиха „специјалне муниције“, која је заправо била нуклеарне бојеве главе.Инфраструктурни фонд Северноатлантске алијансе преузео је финансирање изградње складишта оружја. у Грчкој. Распоређивање нуклеарног оружја у Грчкој договорено је на основу система „двоструког кључа“. Укратко, грчка војска је контролисала лансере, Американци нуклеарне бојеве главе, а употреба оружја захтевала је сарадњу и једног и другог.

 

Међутим, пошто је споразум био тајан, грчко друштво није било обавештено ни о размерама америчког војног присуства у земљи, нити о условима за размештање америчког нуклеарног наоружања у земљи.

 

После распада СССР-а Вашингтон је нагло смањио своје војно присуство у Грчкој. Највећа америчка ваздушна база у Атини Елиникон је затворена, а 2001. Американци су повукли своје нуклеарно оружје из Грчке. Последњих 20 бомби Б-61, свака са 15 пута већом снагом од оне бачене на Хирошиму, тајно је уклоњено из базе Араксос.

Међутим, касније су почели да стижу сигнали да се америчко нуклеарно оружје наводно тајно вратило у Грчку. У априлу 2018, лидер Комунистичке партије Грчке Димитрис Кутсомбас је најавио присуство америчког нуклеарног оружја у Грчкој. Према његовим речима, Американци већ складиште своје нуклеарно оружје у истој бази у Араксосу.

Међутим, грчки министар спољних послова је демантовао ове извештаје. А у марту 2019, члан Централног комитета тада владајуће радикално левице Сиризе, координатор њеног међународног одељења, Панос Тригазис, рекао је у интервјуу за РИА Новости да у Грчкој нема америчког нуклеарног оружја: „Оно је повучено током година када је Андреас Папандреу био премијер . Онда се завршио Хладни рат. Грчка је после 1957. имала нуклеарно оружје – америчко и НАТО. Чињеница је. Али сада га немамо, то је сигурно. Тамо нема ничег”.

 

Шта се заправо дешава и зашто се такав чланак појавио у Катимеринију? На ово питање могу бити два одговора. Или се нуклеарно оружје заправо већ тајно вратило на своје некадашње складиште, или планирају да га тамо врате и кроз овакву публикацију припремају јавно мњење за повратак.

 

У сваком случају, појављивање оваквог чланка не може се назвати случајном из разлога што је Грчка недавно постала главни војни савезник САД у региону, након што су се односи Вашингтона и Анкаре нагло погоршали. Недавно је између Вашингтона и Атине потписан споразум о отвореној војној сарадњи. Поред проширења америчке базе у заливу Суда на Криту и проширења употребе ове базе, Сједињеним Државама је обезбеђена инфраструктура грчких војних база Стефановикио, Лариса и Александрополис. Америчке беспилотне летелице МК-9 Реапер стациониране су у ваздушној бази 110. Аирлифт Винг у Лариси. На Стефановићу у Волосу, јуришни хеликоптери. А лука Александруполис је већ постала главна претоварна тачка за америчко оружје, одакле се потом снабдева у земље источне Европе, као и у Украјину. Како су грчки медији више пута пренели, тамо пристижу огромни амерички транспортни бродови са оружјем.

Односи са Турском и самом Грчком и даље су изузетно тешки, и то не само због дуге историје поделе Кипра 1974. године. Спор око великих резерви гаса и нафте откривених у источном Медитерану се наставља. Турска шаље бродове на обале Кипра да изводе радове на бушењу у искључивој економској зони Кипра и склопила је споразум са Либијом о подели поморских територија у тој области, што изазива огорчење у Грчкој. Постоји и оштар спор око власништва над низом острва у мору између Грчке и Турске.

Раније је било извештаја да би Сједињене Државе могле да повуку своје нуклеарно оружје из базе Инџирлик и да га пребаце у Грчку. Касније су гласине о томе замрле. Као што видите, САД су рачунале да ће на недавним председничким изборима у Турској победити проамерички кандидат, али је Реџеп Тајип Ердоган успео да одржи власт. То значи да ће САД поново морати да одлучују шта да раде са тврдоглавим руководством Анкаре, које води своју посебну политику према Русији, а данас отворено подржава Хамас.

 

Међутим, дајући своју територију и базе Американцима за употребу у припреми за велики војни сукоб на Блиском истоку, грчке власти преузимају велики ризик. Сама земља може бити увучена у деструктивни сукоб са непредвидивим последицама.