ПРОГЛАС ЛЕГЛО КОРУПЦИЈЕ: Тужитељка потписница ПРОГЛАСА спасила шиптарског бизнисмена!

Прошлогодишња турнеја Прогласа од стране неких наводно друштвених активиста, међу којима су и судија Апелационог суда Миша Мајић и тужитељка Бојана Савовић, представља предмет дубоких дебата у српској јавности. Јер иако је Проглас наводно друштвени покрет, његове активности су политичке, а особе које не само што су потписници већ и лидери овог покрета не би смели да се баве политиком, што баца светло на озбиљне етичке и правне питања.

Поред њих, још једна од потписница Прогласа јесте и заменица јавног тужиоца Милена Божовић која је противно законским прописима изменила начело опортунитета и ослободила Албанца из Македоније осумњиченог за крађу докумената из фирме “Први партизан”

Изостанак вештачења и начело опортунитета

Одлуком тадашњег поступајућег заменика јавног тужиоца у Посебном одељењу за сузбијање корупције ВЈТ у Београду Милене Божовић, тужилаштво је одбацило кривичну пријаву због давања мита запосленима у „Првом Партизану” против Шевћета Демировског након што је 21. 1. 2021. године  на име опортунитета уплатио 29.393.925,00 динара.

Овај контроверзни бизнисмен из Северне Македоније, власник „АТС групе” из Скопља, био 11. новембра 2019. године ухапшен  у акцији ВЈТ у Брограду, БИА и ВБА са пензионисаним инжењером у ПД „Први партизан” ад из Ужица Боривојем Глишовићем и још двојицом инжењера у том привредном друштву, Небојшом Ивановићем и Милованом Миловићем.

После само месец дана Демировски је пуштен уз јемство од 200.000 евра да се брани са слободе, а две године касније, не сачекавши вештачење о безбедности информација које представљају војну тајну, а које је Демировски желео за себе, Божовићка му је дала опортунитет – да плати и да буде слободан.

Демировски је тако ослобођен сумње за кривично дело Давање мита у обављању привредне делатности, иако је хтео да додје до тајних података о пројектима и документима за производњу српског оружја и муниције.

Он је био ухапшен јер је осумњичен да је као власник ПД „АТС гроуп” из Скопља , које се бави истом врстом делатности као привредно друштво „Први партизан”, јер је преко пензионисаног инжињера у ПД Први Партизан Боривоја Глишовића долазио у посед пословно-техничке документације и података који се односе на технологију израде појединих машина, односно на технологију израде оружја и муниције, а коју је развило ПД Први Партизан.

За то је Глишовићу понудио новац у кешу од 61.000 евра да би свом привредном друштву прибаиво корист у виду поменуте техничке документације која је у влаништву ПД „Први партизан” на незаконит начин.

Опортунитет је примењен пре него што је стигло мишљење вештака за област технологија-безбедности информација 15. априла 2021. године којим је утврђено да је документација која је одузета од Глишовића – аутентична, да је 6 група докумената, техничка документација означена са ОДБРАНА СЛУЖБЕНА (ВОЈНА) ТАЈНА – ИНТЕРНО И ПОВЕРЉИВО, на укупно 71 страницом, и други документи који су техничка документација без ознаке тајности.

Међутим, вештак је посебно указао да када је у питању предметна техничка документација у складу са чланом 34. Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме – тајним подацима се сматрају – техничка документација за произвоњу наопружања и војне опреме за потребе Војске Србије те се не могу учинити доступним неовлашћеним лицима или продати трећим лицима без претходне сагласности Министарства обрране, те се техничка документација која се користи за потребе опремања Војске Србије и снага одбране може сматрати тајним подацима.

Боривоје Глишовић је такође одлуком тужитељке Божовић 11.  марта 2021. године  на име опортунитета уплатио 500.000,00 динара, након чега је 12. 3. 2021. године кривична пријава против њега одбачена.

Дебата о међународном праву и уставним ограничењима

Када је реч о потписивању Прогласа од стране судије и тужитељке, дискусије се шире и на питања међународног права и уставних ограничења. Посебно су забележени потписници као што су Миша Мајић и Бојана Савовић, који су према Уставу Србије обухваћени ограничењима у вези са бављењем политиком.

Ови случајеви и догађаји покрећу важна питања о етици, јавном поступању и примени правде у друштву. Комплексност случајева и дебате које следе захтевају дубоку анализу и дијалог у српској јавности.

Милутин Недељковић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: