Робна размена на скенеру: Како су трговале Русија и Србија прошле године

Србија није увела санкције Москви, иако су то многи тражили од нас, али су се европске санкције и те како одразиле на трговинску сарадњу Србије и Русије. Робна размена између две земље прошле године је забележила пад од 31,8 одсто, пре свега због уведених трговинских ограничења и снижавања обима увоза из Русије.

Трговинска размена реализована је на нивоу од 2,9 милијарди долара, с тим што је Србија продала више своје робе на руском тржишту, док је из ове земље купила мање производа. Српски извоз износи 1,2 милијарде долара, што представља раст од око 200.000 долара, док је са 1,7 милијарди долара увоз у паду од 44,1 одсто.

Европска рампа на увоз руске нафте преко мора утицала је и на Србију, јер се све количине нафте које долазе у нашу земљу допремају преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ), па је због ове забране наша земља званично 5. децембра 2022. године остала без руске нафте. У години када је почео сукоб у Украјини, Србија је увозила велике количине руске нафте која је била најјефтинија на тржишту, а лане је морала да се окрене другим тржиштима, на којима је овај енергент скупљи.

“Највећи пад бележимо у сегменту увоза сирове нафте из Русије, који је обустављен, а у паду је и увоз руда гвожђа, уља за ложење без биодизела, минералних ђубрива и урее. Ипак, највише смо увозили природни гас, уреу, минерална ђубрива, угљеник, дуванске производе, производе наменске индустрије, свињско месо и каучук. Покривеност увоза извозом је рекордних 69,3 одсто, уз дефицит трговинске размене у висини од 530,4 милиона долара”, каже за РТ Балкан Дејан Делић, директор Представништва Привредне коморе Србије у Руској Федерацији.

Након ступања на снагу рестриктивних трговинских мера и санкција према Руској Федерацији је “забрањен транзит, пренос, извоз, претовар и свако друго кретање робе која улази у ЕУ и која је намењена Русији, уколико је укључена на листу санкција”.

Делић истиче да је Србија, поштујући рестриктивне трговинске мере и забрану транзита производа кроз ЕУ до Русије, у 2023. години у односу на исти период претходне године изгубила 150 милиона долара, јер је толико вредносно посматрано смањен извоз у РФ. Овом европском забраном стављена је рампа на извоз више од 200 номенклатурисаних производа из Србије.

Он напомиње да последице до сада уведених трговинских ограничења директно утичу на заустављен извоз српских производа пре свега електро-машинске и хемијске индустрије, спољних пнеуматских гума, амбалажне хартије и картона, центрифугалних и циркулационих пумпи за грејне системе, нумеричких машина за брушење, хидрауличних агрегата, боје и лакова, радио пријемника, акумулатора…

Директор Представништва Привредне коморе Србије у Руској Федерацији наводи да је, када је у питању валутна структура увоза и извоза, приметан раст размене у еврима, јуанима и рубљама, односно дедоларизација. Долар је у 2022. години имао удео од 28 одсто у робној размени између Србије и Русије, док је лане пао на свега седам процената.

Шанса за винo и тартуфе

Прошле године смо у Русију највише извозили храну за прехрану животиња, а ова категорија производа бележи два пута већи извоз у односу на 2022. годину. У врху је и продаја беле технике, фрижидера и замрзивача, где је извоз два и по пута већи него лане. Произвођачи хула хоп чарапа су остварили раст извоза у посматраном периоду од 25 одсто. Забележен је и раст извоза услуга од 25 одсто, а номинално посматрано смо реализовали 727,8 милиона евра услужних послова.

“С обзиром на повећање увозних царинских дажбина у Руској Федерацији, са 12 на 20 одсто за вина земаља које подржавају рестриктивне трговинске мере у односу на РФ – отварају се пословне перспективе и ценовна конкурентна предност за извоз српских вина, која нису у довољној мери заступљена на полицама трговинских објеката”, указује Делић.

Извоз вина у 2023. је био скромних 6,7 милиона долара, али с обзиром на интензивно интересовање руских увозника и дистрибутера алкохолних производа, трговинских ланаца, саговорник РТ каже да се очекује додатна девизна добит у наредном периоду.

“У наредом периоду очекујемо даљи раст извоза и дистрибуције ексклузивних производа од тартуфа и висококвалитетних свеже цеђених сокова и енергетских воћних пасти за спортисте, рекреативце и омладину”, наводи Дејан Делић.

Он напомиње да месне прерађевине већ неколико година бележе минималне извозне показатеље услед ограничења промета и додаје да је извоз јабука у Русију драстично смањен, за око 47 одсто и реализован је у висини од око 38 милиона долара вредносно а 47.500 тона количински.

“Паду извоза допринели су отежани логистички канали и поскупљење трошкова транспорта, али и вишегодишњи, интензивни програм улагања у домаће засаде у Русији и супституцију увоза о чему сведочи и значајан раст извоза садница воћних сорти из Србије у Русију који је у 2022. био 10,1 милиона долара и 12,6 милиона долара прошле године”, објашњава Делић.

Златица Радовић / РТ

БОНУС ВИДЕО: