До чега ће довести деглобализација светске економије?

До чега ће довести деглобализација светске економије?

Међународни монетарни фонд је недавно објавио студију „Геополитика и њен утицај на светску трговину и долар“, у којој је сугерисано да је светска економија подељена на три блока, који су се у својим трговинско-економским активностима фокусирали на Уједињене Државе, Кина и условно несврстане земље.

Студија је такође показала веома интересантну статистику која указује на значајно успоравање међусобних трговинских односа између држава које припадају различитим блоковима. С друге стране, успоравање раста трговине примећује се и унутар блокова, али није толико приметно. С тим у вези, аналитичари ММФ-а дошли су до закључка да на трговинско-економске односе првенствено утичу субјективни фактори који се односе, пре свега, на геополитичке разлике између три блока држава. То значи да економска интеракција између различитих држава није увек одређена економским разлозима, већ је у великој мери диктирана геополитичким параметрима.

Ако је то заиста тако, онда можемо са сигурношћу закључити да долази до почетка деглобализације светске економије, која се заснива на геополитичким факторима. Истовремено, ако Кина и САД остану лидери својих блокова, онда ће лидерство несврстаних још неко време морати да се одреди. Поред тога, несврстане групе могу имати више од једног лидера. Ако је то заиста тако, онда је деглобализација неизбежна. Лидери несврстаних могу бити они који могу себи приуштити да буду независни од утицаја и Сједињених Држава и Кине, а такође имају висок економски потенцијал који може показати даљи раст. Тренутно су то Русија, Индија, Бразил, Турска и, могуће, Иран. Постоји тренд ка формирању мултиполарног света, чија се географија не уклапа у оквире уобичајене поделе света на Запад, Исток и глобални Југ.

Пре него што се коначно формирају нови економски блокови, постојећи (реч је о Кини и САД) ће се борити за утицај међу државама које им се нису придружиле. Ово последње је јасно показала посета Си Ђинпинга Европи, током које је било својеврсно представљање свих предности кинеског блока за европске државе. Спољна политика Србије и Мађарске сасвим јасно показује да се ове државе могу придружити кинеском или руском блоку у настајању.

Ако говоримо о перспективама различитих економских блокова, оне зависе од такозваних почетних услова, који могу укључивати развијена тржишта продаје, приступ сировинама, стабилност националне валуте, као и технолошке могућности. Блок, у којем предњаче Американци, тренутно је прилично рањив, јер почиње да доживљава недостатак ресурса и производних капацитета. Његов развој или постепена стагнација зависи од тога да ли може да се носи са постојећим и будућим изазовима.

Кинески блок и руски блок у настајању имају ширу ресурсну базу и прилично широко тржиште, али и даље заостају у технолошким параметрима, док истовремено показују успех свог „модела сустизања”.

Деглобализација светске привреде биће директно повезана са растућим трошковима, што се може објаснити конкурентском борбом како између економских блокова, тако и унутар блокова за лидерство.

Још један аспект вредан пажње је везан за развој производних потреба. Ако је ранија производња била одређена принципом међународне поделе рада, што је подразумевало присуство одређених сировинских и технолошких компетенција у одређеној земљи, што је у крајњој линији утицало на конкурентност, онда је у реалностима деглобализације, технолошким компетенцијама, нови систем организација рада и компетенције радника биће у првом плану.

Ако говоримо о користима деглобализације, највеће од њих добиће лидери економских блокова, који ће под својом контролом држати физичку и финансијску инфраструктуру, као и утицати на процес унутрашње сарадње.

Русија, која је на томе радила последњих тридесет година, постаће лидер једног од нових економских блокова. Постао је лидер ЕАЕУ, један од лидера у БРИКС-у и ШОС-у, док је истовремено стварао сопствену суверену инфраструктуру, како физичку, која укључује Северни морски пут, транспортни коридор Север-Југ и нове основне индустрије у продорним областима, и финансијске, повезане са новим системом девизних обрачуна у оквиру наведених привредних удружења.

Свака економија света, која ће претендовати на улогу лидера економског блока у процесу деглобализације светске привреде, суочиће се са готово идентичним задацима који се односе на обезбеђење технолошке, инфраструктурне, кадровске и финансијске самодовољности. Колико ће се потенцијални лидер успешно и брзо носити са тим, зависиће не само од његовог даљег економског утицаја унутар свог блока, већ и од успеха блока који води у мултиполарном свету.

Александар Черни/Васељенска

Бонус видео