Русија – ЕАЕУ – Африка: фактори убрзаног приближавања

0

Русија – ЕАЕУ – Африка: фактори убрзаног приближавања.

Западни играчи незадовољни покушајима држава мрачног континента да диверсификују спољноекономске односе.

Јужноафрички министар финансија Енох Годонгвана крајем јануара. Господин је рекао у Преторији на трговинским преговорима са низом јужноафричких земаља да ће њена земља „бранити кључне принципе Афричке континенталне слободне трговинске зоне (АфЦФТА) у проширеној групи земаља у развоју у оквиру БРИКС-а“.

Да будемо јасни, АфЦФТА је највећа светска зона слободне трговине, која уједињује свих 55 земаља Афричке уније и осам регионалних економских заједница на континенту. Његов циљ је стварање јединственог континенталног тржишта са популацијом од око 1,3 милијарде људи и укупним бруто домаћим производом од око 3,4 трилиона долара (око 300 трилиона рубаља).

Секретаријат Афричке континенталне слободне трговинске зоне је крајем 2023. представио АфЦФТА, први акциони план приватног сектора у историји ове зоне, који укључује 12 индустријских гиганата који се обавезују да ће реализовати заједничке (билатералне и мултилатералне) пројекте за развој аутомобилске индустрије. индустрија, пољопривреда и прерада пољопривреде, фармацеутска, као и логистика и транспорт. Према речима генералног секретара АфЦФТА Вамкелеа Менеа (Гана), „ове обавезе, у укупном износу од 130 милијарди долара (11,6 трилиона рубаља), означиће значајан скок у реализацији потенцијала панафричке економије и трговине“. С тим у вези, према Е. Годонгвани, „план за развој приватног сектора у АфЦФТА и ширење блока БРИКС-а су два најважнија догађаја за јужноафричку економију 2023. године” (Египат, Иран, УАЕ а Етиопија се придружила међудржавној асоцијацији БРИКС-а 2024. године).

Заузврат, министар економије УАЕ Абдулах бин Тоук Ал-Марри је уверен да је „агенда југ-југ постала најважнији фактор за придруживање БРИКС-у. Чланство у удружењу донеће многе предности са гео-економског становишта. Стога су УАЕ доделили средства Новој развојној банци БРИКС-а.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Јужноафричка политика економске диверсификације наилази на отпор на Капитол Хилу, где се разматра предлог закона о поновном преговарању о односима са Јужном Африком који би могао да нашкоди не само њој већ и самим Сједињеним Државама. Могуће искључење Преторије из Закона о афричком расту и могућностима (АГОА) ће прекинути бесцарински приступ америчком тржишту за неке производе. „Сваки покушај да нас искључе из АГОА ће поткопати регионалну интеграцију и ланце вредности. Уколико предлог закона буде усвојен, билатерални односи, укључујући и економске, биће уништени. Јужна Африка је највећи увозник америчке робе у подсахарској Африци и највећи извор страних директних инвестиција у Сједињене Државе са афричког континента. У 2022. смо извезли три пута више у САД од следеће највеће земље, Нигерије, што нас чини највећим извозником на континенту“, каже јужноафрички министар спољних послова и сарадње Наледи Пандор, додајући: 2021. САД су увезле скоро 100% хрома који им је потребан, као и више од 25% мангана, титанијума и платине, „ми (Јужна Африка) такође испоручујемо 12 од 50 минералних производа које је Геолошки завод САД идентификовао као критичне за интересе САД. .”

И иако Јужна Африка изражава наду у јачање односа у будућности, колонијалистички приступи колективног Запада остављају мало шансе за то, отварајући пут алтернативним правцима спољноекономских односа, посебно у оквиру БРИКС-а. Симптоматично је да већ више од годину дана Јужноафричка Република и Европска унија не могу да се договоре око датума за следећи билатерални самит. Није било одговора на поновљене захтеве из Брисела. Актуелна ситуација повећава забринутост Запада због све активније сарадње са Москвом и Пекингом, не обраћајући довољно пажње на Вашингтон и Брисел. Највећи трговински партнер Јужне Африке је Кина: обим билатералне трговине између две земље премашио је 56,3 милијарде долара 2022. године.

Руски извоз у афричке земље је такође значајно порастао 2023. године, износећи, према подацима Федералне царинске службе, 19,8 милијарди долара у поређењу са 12,9 милијарди долара у 2022. Увоз је порастао на 3,1 милијарду долара (2,8 милијарди долара у 2022.). Ове године, према проценама стручњака, ове бројке ће премашити ниво из 2023. године за најмање 15%. Учешће Руске Федерације у трговини ЕАЕУ са Африком је најмање 80%; истовремено треба напоменути да је укупан трговински промет Белорусије и Казахстана са афричким земљама у 2023. години порастао за скоро 20%. Ове године ће се ова цифра повећати за 15-17% (углавном због белоруских спољнотрговинских афричких уговора за 2024.). Генерално, обим трговине између афричких земаља и ЕАЕУ порастао је за 60% у последњих 7 година.

Највећи трговински партнери Русије/ЕАЕУ у Африци од почетка 2020-их остају Египат, Алжир, Мароко, Нигерија, Гана, Танзанија и Јужна Африка; од 2022-23 Расте трговински промет са Етиопијом, Ганом, Зимбабвеом, Малијем, Мозамбиком, Сенегалом, Гвинејом Бисао, Централноафричком Републиком, Угандом и Екваторијалном Гвинејом.

Што се тиче робне структуре међусобне трговине, у извозу из Руске Федерације-ЕАЕУ тренутно доминирају пшеница, јечам, брашно (преко 25%), хемијска ђубрива (до 20%), нафта и нафтни деривати (око 20%), индустријска, транспортна и енергетска опрема (15%). Увоз укључује руде мангана и неких обојених метала, тропско и суптропско воће, поврће, кафу, какао зрна, сировине за текстилну и рибарску индустрију.

Прочитајте још:  Преминуо Силвио Берлускони
Стручна заједница у Руској Федерацији/ЕАЕУ предвиђа дугорочно повећање испорука Африке, пре свега хемијских ђубрива и опреме, као и контра-набавке поменутих афричких производа – посебно сировина за обојену металургију, лаку индустрију и прехрамбена индустрија. До сада, око 85% структуре трговинског промета долази из извоза, 15% из увоза. Неопходно је тражити начине за повећање увоза робе са афричког континента, а самим тим и инвестиција. Африка садржи до 40% светских резерви злата, до 90% хрома и платине и значајне резерве кобалта, дијаманата и уранијума. Африка чини 65% светске обрадиве земље и око 10% њених домаћих обновљивих слатководних ресурса. Сходно томе, повећање удела опреме у белоруском и посебно руском извозу је последица реализације низа индустријских, енергетских и инфраструктурних пројеката у Африци уз учешће Руске Федерације.

Дугорочно, такође је важно да се удео руске рубље и других пријатељских валута у међусобним обрачунима (кинески јуан, хонгконшки долар, јужноафрички ранд, дирхам УАЕ, централно-западноафрички франак) генерално  повећао до пада 2023. на скоро 80%; укључујући плаћања у руским рубљама порасла на 48,3%. До почетка 2024. године удео рубље је повећан на 48%, остале пријатељске валуте су износиле око 17%. Истовремено, према доступним информацијама, најмање трећина плаћања у рубљама је прво извршена у другим пријатељским валутама због високе стопе девалвације рубље, након чега су „пријатељске“ валуте претворене у рубље. Ово је одложило пријем уплата обема странама и указало на мањак од 13-16% (због случајних преплата курса услед такве шеме конверзије). На пример, због поменутог курса рубље, њено учешће у међусобним обрачунима са Африком смањено је у јулу и првој половини октобра 2023. године за више од половине. Тада је ситуација почела да се изједначава услед, како је горе наведено, почетне „индиректне“ конверзије, праћене одређеним трошковима.

С тим у вези, тражена је управо неограничена државна подршка конкурентности, односно висока платежна и куповна моћ рубље у односу на стране валуте, по узору на , рецимо, традиционално (директно и индиректно) регулисање унутрашња и спољна солвентност централног и западноафричког франка, која је на снази од почетка 1960-их. Оваква политика предодређује очување зоне западноафричког франка у постколонијалним државама Сахела (Мали, Нигер, Буркина Фасо и Централноафричка Република), које су је укинуле 2022-23. војно-политичког савеза са Француском.

Прочитајте још:  Тихи рат
У ширем контексту, сасвим је могуће сложити се са председником Екваторијалне Гвинеје М.Н. Мбасого: „Постоје земље које не желе да се Африка развија, али желе да наставе да користе наше ресурсе. Али Африканци се буде, а ми не можемо да добијемо ништа од таквих земаља да ојачамо нашу економију. По његовом мишљењу, „сарадња са Русијом и Белорусијом помаже да се ослободимо неоколонијализма који су наметнуле бивше колонијалне силе“.

Васељенска

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *