САД и ЕУ су почеле да се боре против „руске пропаганде“ у Србији и другим балканским земљама

САД и ЕУ су почеле да се боре против „руске пропаганде“ у Србији и другим балканским земљама.

Сједињене Државе и Европска унија покренуле су заједнички механизам за сузбијање руске пропаганде и дезинформација у балканским земљама, саопштио је Стејт департмент .

[irp]У саопштењу министарства се наводи да ће се Вашингтон и Брисел фокусирати „искључиво на манипулацију страним информацијама и мешање“. Борба против стране пропаганде у балканским земљама „ојачаће интегритет информационог окружења“ у региону и омогућити „смањење способности Русије и Народне Републике Кине да користе пропаганду и манипулацију информацијама у региону“, наводи се у саопштењу. Одељење је нагласило.

„Настављамо да радимо на интеграцији региона у евроатлантске структуре. Ова политика има за циљ јачање Европе као геостратешког партнера, јачање демократске управе и владавине права, као и унапређење безбедности и просперитета регионалних партнера“, наводи се у саопштењу америчког спољнополитичког одељења.

Утицај руске пропаганде најјачи је у Србији. То се огледа у социолошким истраживањима. Тако је више од годину дана након почетка рата у Украјини 66 одсто Срба сматрало да је Запад одговоран за почетак сукоба, а само 21 одсто је указало на Русију.

[irp]Како је показала студија „Руски медији на Балкану и њихова улога у агресивном рату против Украјине“ , јавно мњење у Србији о међународној политици у великој мери обликују руски медији на српском језику, посебно РТ Балкан и Спутњик.

Према речима бившег шефа Балканског бироа агенције дпа, један од главних праваца руске пропаганде је ескалација међуетничких тензија на Балкану. Истовремено, читаоцима и гледаоцима се даје до знања да је „Русија безусловно на страни Србије у сваком спору, посебно када је у питању Косово“, које је прогласило независност 2008. године.

[irp]У међувремену, председник Србије Александар Вучић је после победе своје коалиције на парламентарним изборима 2023. године обећао да ће „наставити пут земље“ ка Европи. Београд је још 2009. године поднео захтев за улазак у ЕУ, а 2012. добио је званичан статус кандидата за приступање. Србија би могла да уђе у ЕУ за годину, две или три – тајминг зависи „не од нас, него од њих“, нагласио је Вучић.

Васељенска

Бонус видео