Развој органске пољопривреде у Србији: Велики потенцијали и још бројнији изазови
Органска пољопривреда у Србији нуди значајне могућности за унапређење економије и заштиту животне средине, али се суочава и са бројним изазовима који ограничавају њен пун потенцијал. Иако број органских произвођача расте, овај сектор је још увек недовољно развијен у односу на земље Западне Европе.
Према подацима Републичког завода за статистику, број органских газдинстава и површина под органском производњом у Србији постепено расте. Главне културе које се гаје у органском режиму укључују воће, поврће, житарице и лековито биље. Природни услови у Србији су веома повољни за производњу здраве и квалитетне хране, што представља велики потенцијал за даљи развој овог сектора.
„Органски производи су све траженији на тржишту, како због здравствених предности тако и због све веће свести о важности одрживе пољопривреде“, изјавила је Милица Јовановић, агроекономиста из Института за економику пољопривреде. „Међутим, наши произвођачи се суочавају са бројним препрекама које успоравају њихов напредак.“
Један од главних изазова је финансијска подршка. Прелазак на органску производњу захтева значајна иницијална улагања, која многи пољопривредници не могу да приуште. Недостатак приступа повољним кредитима и субвенцијама додатно компликује ситуацију. „Потребна нам је већа подршка државе у виду субвенција и повољних кредита како бисмо могли да се такмичимо на међународном тржишту“, истиче Јовановић.
Едукација и обука такође представљају значајан проблем. Недостатак знања и вештина у органској производњи ограничава могућности за унапређење производње и квалитета производа. „Организовање више едукативних програма и тренинга за пољопривреднике је кључно за развој овог сектора“, наглашава Јовановић.
Тржишна инфраструктура и процес сертификације су додатни изазови. Недовољно развијена тржишна инфраструктура отежава пласман органских производа, док је процес сертификације сложен и скуп. „Сертификација органских производа је често недоступна многим малим произвођачима због високих трошкова и сложених процедура“, додаје она.
Ипак, постоје и светли примери. Нека органска газдинства успела су да превазиђу ове изазове и остваре значајан успех на тржишту. „Подршка државе и међународних организација је кључна за даљи развој органске пољопривреде у Србији“, закључује Јовановић. „Субвенције, повољни кредити, едукација и поједностављење сертификације су неопходни како би наши пољопривредници могли да искористе пуни потенцијал органске производње.“
Органска пољопривреда у Србији има велики потенцијал за допринос економском развоју и заштити животне средине. Са адекватном подршком и улагањем, овај сектор може постати један од водећих у земљи, пружајући здраве и квалитетне производе како за домаће, тако и за инострано тржиште.
Софија Марић / Васељенска
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.