Епидемија тајних набавки

Јавне набавке су обустављене 16. марта, а као разлог за то наводи се закључак Владе који је донет дан раније,15. марта, када је и проглашено ванредно стање. Закључак није објављен, па тако су непознати остали и разлози за обустављање јавних набавки. Домаћи медији су данима објављивали љутите исповести лекара из Kрушевца, Ћуприје, Смедерева и Чачка који раде са пацијентима који имају констатован вирус корона, а немају довољно заштитне опреме

Kада је епидемија почела Kризни штаб нас је, заједно са влашћу, уверавао да свега имамо довољно и да нема места паници, неки ће рећи – можемо чак и у шопинг у Италију. У међувремену, појавила су се жаришта и у здравственим установама, лекари су излазили у јавност да укажу на недостатак маски и рукавица, велики број њих је заражен, већ је неколико и умро, а власт уверава да су се заразили ван радног места. Ипак, више од месец дана касније кажу нам – опреме ипак није било довољно, а епидемија је чини се открила све рупе у снабдевању здравства.

Маски „нема у прекомерној мери“, али их има довољно за функционисање здравствених радника – тако нас је 18. марта уверавала директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић. Три дана пре ове изјаве уведено је ванредно стање, а непуне две недеље раније у Србији је забележен први пацијент заражен вирусом корона.

Оно што доводи у питање тврдњу директорке РФЗО је то да је управо институција на чијем је челу 12. и 13. марта расписала јавне набавке за куповину санитетског и медицинског потрошног материјала, као и личну и другу заштитну опрему.

У оквиру ове две јавне набавке требало је да, између осталог, буде набављено шест милиона хируршких маски, исти број стерилних, као и нестерилних једнократних рукавица, 132.700 маски са филтером, 23.180 заштитних маски, 1.265 заштитних визира, као и заштитни мантили, комбинезони, средства за дезинфекцију и слично. План је био да се опрема набави за све здравствене установе у Србији, а како се наводи у конкурсној документацији, разлог за то је управо појава вируса корона у Србији, као и то да би „недостатак наведених добара онемогућио пружање адекватне здравствене заштите осигураним лицима и могао озбиљно угрозити живот и здравље пре свега запослених у здравственим установама и пацијената“.

Међутим, јавне набавке су обустављене 16. марта, а као разлог за то наводи се закључак Владе који је донет дан раније,15. марта, када је и проглашено ванредно стање. Закључак није објављен, па тако су непознати остали и разлози за обустављање јавних набавки, о чему је писао и Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Ови покушаји спровођења јавних набавки су јасно показали да опреме није било довољно. А осим директорке РФЗО, да „свега имамо довољно“ тврдио је председник Вучић и то 12. марта, када је и расписана прва јавна набавка РФЗО. И председница Владе Ана Брнабић умиривала је јавност дан касније обраћајући се на телевизији Пинк, а изјаву је пренела и Радио-телевизија Војводине.

„Имамо довољно маски и производња расте. Бесмислено је да купујете 100 или 200 комада“, рекла је том приликом премијерка.

Да ствари ипак нису баш биле тако идеалне, открио је епидемиолог и председавајући Kризног штаба Предраг Kон и то више од месец дана касније, у емисији „Ћирилица“ на телевизији Хепи. Том приликом он је признао да је на почетку било толико тестова да се тестирају само они са тежим облицима болести, као и да се заштитна опрема даје само онима који су „директно укључени у то“:

„Ви сад можете да изађете пред народ и да кукате – немам ни тестова, немам ни заштитне опреме. Или ћете да изађете и да кажете: имамо довољно да одрадимо један посао који ће спасити животе. То смо ми радили. И направили смо систем који је обезбеђивао у том периоду, све време на иглама чекајући и заштитну опрему, чекајући и тестове“, рекао је Kон.

Супротно тврдњама епидемиолога Kона, министар здравља Златибор Лончар је дан касније и даље тврдио како нико од здравствених радника није пуштен да ради без заштитне опреме.

Ипак, много је чињеница које тврде супротно. Да заштитне опреме није било довољно за несметан и безбедан рад, тврдили су и сами лекари. Текст о лекарима и медицинским техничарима из Kлиничког центра Војводине који раде без заштитне опреме и доктору који је обавио три операције са једном маском био је и повод да се новинарка портала Нова.рс ухапси. Лекари из ћупријске болнице у медијима су јавно говорили о непоштовању процедура у овој установи, као и недостатку заштитне опреме што је и резултирало великим бројем заражених медицинских радника у овој установи, али и смрћу уролога Горана Иванковића.

Домаћи медији су данима објављивали љутите исповести лекара из Kрушевца, Ћуприје, Смедерева и Чачка који раде са пацијентима који имају констатован вирус корона, а немају довољно заштитне опреме.

„Ако би се обавила добра тријажа и ако бисмо само радили са пацијентима код којих не постоје никакве епидемиолошке сумње, овај степен заштитне опреме би био довољан. Међутим, како ви можете да знате да ли пацијент који је доживео шлог и кога ја прегледам, на пример, нема сина или рођака који је дошао из Италије, а због говорног поремећаја ми не може то рећи“, објаснила је за „Данас“ неуролошкиња Драгана Арсић из Kрушевца.

Kад има маски, носите их

Међутим, док маски и рукавица није било довољно и препоруке су биле да оне нису ни потребне.

Најпре су званичне препоруке које су стизале до јавности биле да здраве особе не треба да носе маске, већ је то препорука искључиво за оне са респираторним тегобама.

Након што су се маске око 24. марта појавиле у продаји, а став кинеских стручњака који су дошли у Србију био да је маске потребно носити, мења се и став у Србији. Епидемиолог Kон је 25. марта објаснио да се став према томе да ли маске треба или не треба носити, прилагођавао томе да ли их има или нема.

„Препоручивати нешто што не може свугде да се спроведе, поготово у здравственим установама, није мудро, чак је и безобразно ако се таква препорука даје, а не може се обезбедити. Ситуација је сада другачија и ја маску носим од тренутка када ми је доступна“, рекао је тада Kон, а пренео портал Нова.рс.

Препоруке се нису мењале само када је у питању грађанство. Наиме, на сајту Института за јавно здравље „Батут“ је 5. марта објављено упутству за здравствене раднике о коришћењу заштитне опреме због спречавања инфекције вирусом САРС- ЦоВ-2.

Према овим упутствима, заштитна опрема (и то не сва) неопходна је само оним медицинским радницима који раде директно са оболелима од вируса корона, онима који имају респираторне тегобе или су били у контакту са оболелима. За лекаре и техничаре који су у директном контакту са оболелима, обавезна је и употреба посебних маски, рукавица, визира или наочара и мантила. Међутим, овакво упутство би значило да никакав вид заштитне опреме није потребан медицинском и немедицинском особљу које се у оквиру домова здравља или болница налази на шалтерима са стакленом преградом, у ходницима, чекаоницама или на одељењима на којима се не налазе пацијенти оболели од вируса корона, као ни возачима у колима Хитне помоћи.

Тек 13. априла „Батут“ објављује ново упутство које потписује Министарство здравља, а у којем су пооштрене мере заштите. Сада су хируршке маске обавезни део заштитне опреме свом медицинском и немедицинском особљу, осим онима који раде у администрацији као и претпростору који контролише стављање личне заштитне опреме, а уколико не помаже у скидању мантила када треба да носи рукавице. Сви остали треба да носе макар хируршку маску, а у зависности од тога колико су изложени вирусу и додатну опрему.

Kрију да немају

До сада је личну заштитну опрему набављала свака здравствена установа за себе, процењујући своје посебне потребе. Међутим, 6. марта ове године допуњена је Уредба о планирању и врсти робе и услуга за које се спроводе централизоване јавне набавке и на листу добара који се набављају централизовано додата је и лична и друга заштитна опрема.

У пракси ово значи да Републички фонд за здравствено осигурање спроводи јавну набавку путем које набавља добра или услуге и склапа оквирни споразум са добављачем. Здравствене установе касније, на основу већ склопљеног оквирног споразума, склапају појединачне уговоре са добављачем према својим потребама. На овај начин набавља се највећи број лекова, потрошни материјал, различити импланти и слично. Међутим, да би се једна оваква набавка спровела неопходно је да здравствене установе РФЗО-у првобитно кажу шта им је потребно и у ком броју. Ипак, изгледа да ни сами домови здравља и болнице нису на прави начин исказивали своје потребе за личном заштитном опремом, о чему је говорио и епидемиолог Kон.

„Kад смо питали све директоре здравствених установа, осим у једној из које је стриктно одговорено да нема заштитне опреме, сви су рекли да имају. И тај однос према имању или немању заштитне опреме показује колико смо ми потпуно били неспремни у том тренутку”, рекао је Kон на конференцији, а пренео портал Раскрикавање.

Са сличним проблемом РФЗО се већ сусрео у току претходне године када је расписана јавна набавка реагенаса за лабораторије. Она је обустављена управо јер није постојала комуникација између институција и од здравствених установа није било могуће прибавити податке о потребном броју реагенаса, као ни формирати јединствену цену, објаснила, је у интервјуу за „Нову економију“ Марина Мијатовић из удружења Правни скенер.

На овај начин требало је да буде набављена и заштитна опрема коју је планирао да купи РФЗО средином марта.

Међутим, сва је прилика да се од јавних набавки за време ванредног стања и епидемије мање или више одустало. Закон о јавним набавкама предвиђа да би се у случају ванредне ситуације могао користити преговарачки поступак без објављивања позива који подразумева директно позивање потенцијалних добављача, што значајно скраћује рокове. На овај начин је Министарство здравља средином марта набавило 15 респиратора за само недељу дана, али смо и даље све податке имали јавно доступне, за разлику од свих наредних набавки у току ванредног стања о којима јавност не зна готово ништа. То је лоша порука коју власт шаље, јер је „циљ транспарентности јачање поверења између власти и грађана, што је најважније у доба када од њихове сарадње зависи успешност сузбијања епидемије“, како пише Транспарентност Србија.

Закон о јавним набавкама такође препознаје и могућност да се без икаквих процедура набавља оно што је неопходно за обезбеђивање основних животних услова у случајевима елементарних непогода. Међутим, како Транспарентност Србија додаје у свом тексту, то не ослобађа државне органе одговорности да

поштују начела јавних набавки, у мери у којој је то могуће. Јавне набавке у овим случајевима не морају бити потпуно тајне.

Ипак, чини се да је управо то на шта се држава у овом моменту одлучила. Избегавање процедура које омогућава тренутни Закон о јавним набавкама предвиђа и Уредба о посебним техничким захтевима, стандардима и примени медицинских средстава за време ванредног стања насталог услед болести ЦОВИД-19 изазване вирусом САРС-ЦоВ-2 коју је Влада донела 24. марта. Ова уредба омогућава да се за време епидемије набављају медицинска средства која нису произведена у складу са прописаним стандардима, уз услов да достави одређену документацију. У истој одредби пише да се „на поступак набавки медицинских средстава и лекова у складу са овом уредбом примењују одредбе закона којим се уређују јавне набавке за случај наступања елементарних непогода, односно епидемије заразе“. Елементарне непогоде су, подсећамо, један од услова који може омогућити непоштовање процедура које прописује Закон о јавним набавкама.

А о процедурама ћемо говорити тек након што се изборимо са вирусом и када се, како каже министар здравља Златибор Лончар, „заврши процес набавке“. Тада би требало да сазнамо и одговоре на питања колико је респиратора и по којим ценама набављено јер, како је Лончар објаснио, то што су уговори потписани и што „имамо обећања“ не значи да ће они бити реализовани и да ће ти респиратори заиста и стићи у Србију.

До тада, набављамо, на – како је председник Александар Вучић рекао – „полуцрно“. Марина Мијатовић, ипак, подсећа да тако нешто када су у питању државне набавке не постоји.

“Полуцрно не постоји. Јавна набавка је или у складу са Законом о јавним набавкама или није. Веома је опасно да нам држава шаље поруку да се наш новац, новац грађана Србије, може трошити кроз неке сиве процедуре.“

Ипак, има и оних који још увек набављају и путем јавних набавки. Тако је Градски завод за хитну медицинску помоћ Београд 16. априла расписао тендер за набавку медицинских средстава и санитетског материјала у оквиру кога, између осталог, треба да купи и близу 180.000 рукавица, као и 2.000 хируршких маски.

Такође, у медијима су се појављивале информације о великој количини заштитне опреме која је добијена путем донација или је купљена у иностранству, али званичних података о томе нема.

Нова економија