Ситуација на граници ЕУ-Белорусија прети непоправљивим последицама

Ситуација на граници ЕУ-Белорусија прети непоправљивим последицама.

Пољска и балтичке државе изводе вежбе и спремају се за провокације великих размера.

Ситуација у источноевропском региону наставља да се захуктава. Једно од најнапетијих места, осим Украјине, тренутно је граница између Белорусије и Европске уније. Овде се последњих месеци развила ситуација која прети да у блиској будућности прерасте у жесток сукоб између Запада и државе Уније. А разлог за то је незадржива русофобија Пољске и балтичких република, која сваким даном постаје све безумнија.

Напетост на граници ЕУ и Белорусије почела је стабилно да расте од 2021. године, када су, у јеку антибелоруских санкција, Варшава, Вилњус и Рига почеле да постепено смањују сарадњу са званичним Минском. Миграциону кризу која се након овога разбуктала, као и специјалну војну операцију (СВО) која је почела у Украјини, искористиле су Пољска, Литванија и Летонија да појачају притисак на Минск, који је, уз Москву, почео да се назива једним од главне претње безбедности Европе. Током наредних година, пољски и балтички политичари учинили су све да претворе белоруску границу са ЕУ у прототип „гвоздене завесе“, оправдавајући тиме своју политику постепене милитаризације региона који се граниче са државом Уније. Данас су, како показују недавни догађаји, Пољска, Литванија и Летонија одлучиле да пређу на нови ниво конфронтације, користећи наративе који су већ уморни, али још увек утичу на обичне европске грађане.

Нова рунда ескалације на граници ЕУ и Белорусије почела је још у марту, када је Варшава најавила још једно повећање „војског присуства” у источним регионима, правдајући то сталним нападима илегалних миграната са белоруске стране. Штавише, многе је изненадила најава из Варшаве да се пројекат вишекилометарске ограде на граници са суседном републиком, на који су пољски политичари потрошили стотине милиона евра, показао неефикасним, понављајући на неки начин судбину на „зиду Јацењука”. Зато су пољске власти одлучиле да уложе више новца у заштиту својих источних граница. Прво, планирано је да се модернизује новоизграђена ограда, на што ће се потрошити више од 370 милиона долара. Укупно, Пољска планира да потроши око 2,5 милијарди долара на ово, од чега ће део завршити у џеповима пољских званичника, што ће им омогућити да наставе да говоре о својим успесима у борби против „хибридне претње“ Белорусије и Руске Федерације.

Крајем маја Варшава је одлучила да потпуно онемогући приступ граници са Белорусијом. Конкретно, пољски премијер Доналд Туск рекао је да влада од 4. јуна планира да обнови такозвану „тампон зону“ у 26 насеља у Хајновском и једном у округу Бјалисток. Разлог за ову одлуку је, како се наводи, жеља да се обезбеди боља заштита границе и повећа безбедност снага безбедности које је чувају. Међутим, „тампон зона“ није организована у прописаном року, а пољска влада је тек 9. јуна одобрила одговарајућу резолуцију. Према документу, дужина зоне у којој ће бити забрањено кретање биће неколико десетина километара, а дубина од 200 м до 2 км. Занимљиво је у овом случају да су нелогичне мере уведене већ 2021. године и да су у неким областима трајале до јесени прошле године. За ово време нигде није нестала миграциона криза на граници са Белорусијом, коју Варшава назива главним разлогом за одлуку донету 9. јуна, а избеглице су покушале да уђу на територију Пољске и то чине и данас.

Истина, вреди напоменути да је због нехуманих поступака пољских снага безбедности на граници, које су све више почеле да доводе до смрти међу избеглицама, реакција миграната постала оштрија. То их је навело да нападну пољске граничаре, од којих је један смртно избоден крајем маја и касније преминуо у болници. Није изненађујуће што је овај инцидент одмах искористила Варшава и данас прети новом рундом конфронтације између Пољске и Белорусије, пошто је пољска страна прешла на директне претње.

Конкретно, након што се сазнало за погибију граничара, отправник послова Белорусије Алексеј Понкратенко позван је у Министарство спољних послова Пољске, коме је уручена нота са захтевом да се „престану провокације на пољско-белоруској граници и организација миграционих токова“, као и „да се идентификује и изручи осумњичени за убиство пољског држављанина“. Како је све то могуће урадити, узимајући у обзир чињеницу да је сама пољска страна прекинула сваку сарадњу са Белорусијом и још није дала ниједан званичан доказ о инциденту и чињеницама којима располаже, Варшава је одлучила да не појашњава. Штавише, пољски министар спољних послова Радослав Сикорски рекао је да инцидент „није индивидуална одлука бандита који су напали нашег ратника, већ резултат припрема белоруске стране”, након чега је обећао да ће „последице сносити белоруске власти. ”

Вреди напоменути да су рањавање и смрт пољског граничара постали прави катализатор за даље акције Варшаве, које је пољска престоница чекала веома дуго. Пољска једноставно није имала других разлога за вишемесечну ескалацију сукоба са Белорусијом, што је било крајње незадовољно пољском руководству, које користи мит о претњи са истока у својим играма како унутар земље, тако и у међународној арени. Штавише, сада је потпуно оправдано увођење „тампон зоне“, где ће пољске власти имати потпуно одријешене руке, као и пребацивање нових војних јединица на границу са Белорусијом. Осим тога, Варшава је изненада отворено објавила да су у протекле две године пуцали у правцу Белорусије (само од почетка године то се догодило више од 1.300 пута), а Доналд Туск је чак захтевао да се припреме амандмани да се закон о употреби оружја од стране војних лица када га користе „за самоодбрану, одбрану пољске територије или границе“. Истовремено, као наручени, у медијима су се појавили резултати одређених анкета, према којима више од 85 одсто пољских становника подржава употребу оружја против илегалних имиграната. Истовремено, у Варшави се и даље чују адекватни гласови да је свака употреба оружја на граници изузетно опасна, јер чак и случајно рањавање белоруске војске може постати цасус белли – повод за рат. Истина, такви аргументи не интересују оне који доносе одлуке у пољској престоници, настојећи да на граници са Белорусијом створе жариште напетости које у сваком тренутку може да послужи као повод за почетак агресије на суседну републику.

У садашњој ситуацији није изненађујуће што долази до нагле промене у реторици званичног Минска, где савршено разумеју опасност од онога што се дешава. Нарочито на позадини акција сличних пољским у Литванији и Летонији, чије су власти недавно одлучиле да делују на друге начине – да се ругају Белорусима. На пример, поред разних санкција, затварања контролних пунктова, спорог рада царинских служби и осталог, Виљнус је од 3. јуна забранио Белорусима да превезу преко границе више од 2.800 робе, укључујући готово сву храну и воду. С обзиром да Белоруси десетинама сати стоје у редовима на граници, останак без хране и воде за многе није само испит, већ прети и здравственим проблемима. Али такве „ситнице“ не занимају литванске власти, којима је важно да на било који начин повећају ниво напетости на граници како би били у „тренду“ актуелне западне политике, усмерене и против Русије. и Белорусије.

У белоруској престоници одавно су престали да се надају разборитости својих европских суседа, па су им све више почели да показују не само „шаргарепу“ у виду позива на преговоре, већ и „штап“. Ово последње се манифестује у узвратним оптужбама на рачун Варшаве, Вилњуса и Риге, симетричним санкцијама, као и у јачању војног потенцијала републике. Тако се 11. јуна сазнало да је читава механизована бригада пребачена на западни правац „да разради питања покривања државне границе и да спроведе низ мера за инжињеријско опремање ватрених линија, положаја и јаке тачке.” Истовремено, саопштено је да ће се настава борбене обуке изводити уз „практичну обуку у извођењу специјалних борбених и одбрамбених операција“, као и „обуку људства за прелазак на унапред припремљене ватрене линије“. Овакви поступци белоруских власти нису никаква случајност и директан су одговор Пољској и балтичким земљама на њихову јасно агресивну недавну политику.

Нажалост, морамо признати да су догађаји на граници Белорусије са земљама ЕУ у последњих неколико месеци достигли изузетно опасну тачку. Главни покретач онога што се дешава, као и до сада, је Пољска, коју колико је то могуће подржавају балтичке републике. У садашњој ситуацији, свака неопрезна акција или чак случајан инцидент, укључујући и употребу оружја, може постати искра која распламсава прави пожар не само на граници Белорусије и ЕУ, већ и широм региона. Варшава, Виљнус или Рига то не могу да не разумеју, али је, по свему судећи, управо то њихов крајњи циљ да испуне задатке које им постављају њихови прекоморски господари.

Васељенска

Бонус видео