Када нам преотму покрајине, западну Србију претворе у јаловиште, са нуклеарном електраном ће нас докрајчити!

Србија се данас суочава са многим изазовима, како унутрашњим тако и спољашњим. Док су пажња и енергија наше земље усмерене на решавање питања везаних за Косово и Метохију, као и на настојање да се очува суверенитет у Прешевској долини, нова опасност се надвија над нашом земљом у виду пројекта развоја нуклеарне енергије. Недавно је потписан Меморандум о разумевању између представника пет министарстава Владе Србије и двадесет научно-академских институција и института, који има за циљ окупљање стручних кадрова који ће радити на испитивању могућности за успостављање програма за мирнодопску примену нуклеарне енергије у нашој земљи.

Политичари и научници слажу се да ће потреба за енергијом у будућности расти, нарочито за оном која се сматра “чистом”. Међутим, три кључне препреке стоје на путу изградње нуклеарне електране у Србији: законодавни оквир, недостатак знања и стручњака, те финансије. Упркос овим препрекама, чини се да се државни врх креће ка реализацији овог пројекта, што многи виде као последњи корак у уништењу наше земље. Премијер Милош Вучевић тврди да је потписивање Меморандума почетак исправљања историјске грешке начињене осамдесетих година прошлог века, када је Србија забранила изградњу нуклеарних електрана након катастрофе у Чернобиљу.

Вучевић истиче да су “неке раскрснице промашене” и да не можемо да вратимо време уназад, али да морамо да радимо на овом питању, јер прогнозе показују да ће Србија 2050. године трошити четири пута више енергије него данас. Међутим, остаје питање да ли је овај корак заиста неопходан или само додатно угрожава нашу земљу.

Многи стручњаци, попут оних из Института “Винча”, тврде да је нуклеарна енергија једини начин да задржимо енергетски суверенитет. Министарка енергетике, Дубравка Ђедовић Хандановић, наводи да је циљ потписивања Меморандума повезивање министарстава и академских и научних институција како би се дало “ветар у леђа” разматрању коришћења нуклеарне енергије у нашој земљи. Она истиче да је снабдевање енергијом питање енергетске и националне безбедности и да је важно да на стручан и посвећен начин размотримо све чињенице, без прескакања ниједне степенице на том путу.

Професор др Миодраг Месаровић истиче да у свету тренутно постоји 438 нуклеарних електрана, од којих је 168 у Европи, и да све више земаља разматра изградњу нуклеарки. Он подсећа да је Србија осамдесетих година имала амбиције за изградњу нуклеарних електрана и да је сада време да наставимо тамо где смо стали. Месаровић сматра да обновљиви извори енергије нису довољни да обезбеде потребну сигурност снабдевања и да је време да се Србија окрене нуклеарној енергији. Он наглашава да је једна од заблуда везаних за нуклеарну енергију то што многи сматрају да је то скупа инвестиција. По његовим речима, нуклеарна електрана са својим радним веком од 80 година дугорочно је много исплативија од ветроелектране која може да ради 25 година.

Стручњаци тврде да је нуклеарна енергија будућност и решење за енергетски систем Србије. Међутим, изградња нуклеарке за земљу попут наше био би велики залогај, и све чешће се чује да би решење било у модуларним електранама које се могу изградити брже, али са мањом снагом. Србија ће имати довољно времена да се одлучи за изградњу нуклеарне електране или мањег модуларног реактора, јер се очекује да ће се они на тржишту појавити до 2035. године.

Државни секретар у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, др Мирослав Трајановић, каже да се нуклеарна енергија, осим у енергетици, може користити у медицини и науци. Он истиче да многе европске земље које су раније биле скептичне сада користе нуклеарну енергију у различитим областима. Међународни експерт за нуклеарну енергију, Ђурица Танкосић, наглашава да Србија има већи технолошки и ресурсни потенцијал од неких земаља које већ развијају нуклеарне програме и да нема разлога да не разматра увођење нуклеарне енергије.

Државна секретарка у Министарству заштите животне средине, Сандра Докић, наводи да се у Европи 26 одсто електричне енергије производи из нуклеарних електрана и да Пољска, високо зависна од угља, планира изградњу шест нуклеарних реактора. Председница Српског нуклеарног друштва, професор др Ковиљка Станковић, указује на проблем недостатка стручног кадра и додаје да младе треба усмерити ка природним наукама. Она истиче да у нуклеарним електранама ради само пет одсто нуклеарних инжењера, док је остатак запослених са средњом и вишом школом, и да се проблем недостатка стручњака може решити кроз планирање и образовање.

Србија је данас на раскрсници, а одлуке које донесемо у наредном периоду одредиће нашу будућност. Док једни виде у нуклеарној енергији пут ка енергетској независности, други је виде као претњу која може бити последњи ударац нашој земљи. Морамо бити изузетно опрезни и мудри у разматрању оваквих одлука, јер сваки корак који предузмемо имаће далекосежне последице по нашу земљу и народ. Србија мора да пронађе начин да осигура своју енергетску независност без угрожавања свог суверенитета и будућности. Време ће показати да ли смо изабрали прави пут.

Милутин Недељковић / Васељенска