Да се не заборави: Годишњица масакрирања Слободана Стојановића

Да се не заборави: Годишњица масакрирања Слободана Стојановића.

У храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи код Зворника данас је служена литургија поводом дана страдања новомученика Епархије зворичко-тузланске дванаестогодишњег Слободана Стојановића Доњокаменичког.

Након литургије и ломљења славског колача у храму Светог ђакона Авакума, у Дрињачи су цвеће и вијеци на гробно место светог новомученика Слободана Стојановића Доњокаменичког положили породица и пријатељи, представници Градске управе Зворник, као и удружења просистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата Зворник.

 

Свештеник Марко Данојловић у беседи након литургије рекао да се за ову регију може слободно рећи да је страдална и мученичка, што говори и рано однесен живот малог Слободана који као дијете није починио никакав гријех, али му нису дали да живи.

-У мени се данас сударају три осећања – туга, радост и треће је нешто што као свештенослужитељ не би требало да имам, а то је једна врста беса који се рађа јер нам се стално понављају ствари које не би требало да се догађају – рекао је свештеник Данојловић.

Он је истакао да је тужан због Слободана Стојановића, али и због невино страдале деце где год се ратује.

– Ја сам дете овог краја и познајем сва места овде, и добро познајем све оно што многи неће да кажу отворено, а то је да усташка идеологија, нажалост, и дан данас живи у главама, срцима, душама, рукама, камама – рекао је свештеник Данојловић.

Он је указао да је на Глођаном брду 6. новембра 1992. године, када је убијено 126 припадника српског народа, употребљена иста техника која је кориштена над Србима у Другом светском рату када је овде харала усташка “Ханџар дивизија”.

– Пострадало дете Слободан, као синоним све страдале деце, за нас у Цркви је осећај радости продужења живота, јер имамо да неко из овог места стоји пред лицем Господа Бога моли за све нас који су остали овде иза њега – рекао је свештеник Данојловић.

На гробном месту у Дрињачи одржан је помен Слободану Стојановићу и положено цвијеће.

Дванаестогодишњег Слободана Стојановића убила је у јулу 1992. године у насељу Каменица код Зворника Елфета Весели, припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље и Каменица такозване Армије БиХ.

Слободан Стојановић је страдао када се, након што је избегао са родитељима, вратио у своје село Каменицу да одвеже пса који је у дворишту остао везан. Слободан се више никад није вратио.

Његово тело пронађено је у јами у засеоку Бајрићи у Новом Селу код Зворника, а идентификован је ДНК анализом, након чега је сахрањен на гробљу у Дрињачи.

Према налазима патолога Зорана Станковића, дете је свирепо убијено, стомак му био пререзан у облику крста и имао је видне повреде главе.

За свирепо убиство дечака Слободана Стојановића, које је почињено 1992. године, у првостепеном поступку осуђена је Елфета Весели на десет година затвора, да би другостепеном пресудом, која је изречена децембра 2019. године, Апелационо веће суда БиХ повећало казну на тринаест година затвора.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, по избијању грађанског рата Елфета Весели придружила се јединици Насера Орића, учествујући у диверзантским акцијама муслиманских снага у Подрињу.

Након рата отишла је у Швајцарску где је провела 20 година, избегавајући правду.

Бонус видео