Гајић: Очекујем да студија Рио Тинта неће добити зелено светло

Председник Народне странке Владимир Гајић изјавио је да Србија не би требало да дозволи ископавање литијума, посебно у светлу ризика од трајног загађења подземних вода у Мачви.

„Литијум се не сме ископавати јер се не смеју ризиковати акциденти који би довели до трајног загађења подземних вода у Мачви, којих у сваком тренутку има неколико пута више од потреба дневног снабдевања Београда водом,“ истакао је Гајић.

У свом интервјуу за телевизију Курир, он је додао да је ово став водећег хидрогеолога у Србији, професора Зорана Стевановића, који је и међународно признат стручњак у овој области.

Гајић је изразио песимизам у вези са расправом у Скупштини Србије о литијуму, указујући да она неће донети значајне промене у ставовима ни власти ни опозиције.

„Расправа у Скупштини неће донети много јер ће и власт и опозиција остати при својим ставовима“, рекао је он и додао: „Створена је огромна бука у вези са литијумом, грађани у тој буци не могу да се снађу, и компетентне људе мало ко слуша, али у Србији је увек тако.“

Он је подсетио да 2004. године није потписан никакав уговор са компанијом Rio Tinto, али да је 2006. године изменом Закона о рударству направљена велика грешка која је омогућила да компаније које добију право на истраживање аутоматски добију и приоритетно право на експлоатацију руде. „То је довело до појаве десетина рударских компанија које истражују по Србији, и сада има више истражних бушотина него цркава,“ приметио је он.

Гајић је нагласио да ће будућност овог пројекта зависити од Студије о утицају на животну средину коју треба да оцени стручна комисија Владе Србије. Према његовој процени, ова студија неће добити позитиван исход. „Оцена студије о утицају на животну средину ће зависити од стручне комисије Владе Србије и биће потребан консензус да би студија добила зелено светло, али сматрам да се то неће догодити,“ рекао је Гајић.

Са економске стране, он је указао да је тренутна рудна рента у Србији само пет одсто, што би у случају експлоатације литијума доносило минималну добит за земљу.

„Ако бисмо добили само то од копања литијума, онда би зарада била веома мала,“ истакао је он. Прави економски потенцијал лежао би у томе да се литијум у Србији прерађује и користи за производњу батерија и електричних аутомобила, али је Гајић изразио сумњу да ће Европска унија дозволити Србији такав ниво развоја индустрије. „Значајне економске користи имали бисмо ако би литијум из Србије излазио на четири точка, то јест ако бисмо у Србији имали и фабрику батерија и фабрику електричних аутомобила, али ЕУ нам то неће дозволити.“

Гајић је истакао да Србија мора да избегне “колонијални статус”, одбијајући да уништава своју животну средину ради интереса других земаља. „Србија не сме да пристане да уништи своју животну средину да би се у ЕУ возили електричним аутомобилима,“ нагласио је он.

Он је такође критиковао опозицију због непредлагања закона којим би се трајно забранило ископавање литијума и бора. „Опозиција је требало да предложи закон којим се трајно забрањује копање литијума и бора,“ изјавио је Гајић, критикујући став појединих опозиционих актера да ће се питање литијума решити „када се власт промени и почну да функционишу институције.“

Гајић је своје излагање закључио прогнозом да ће власт на крају забранити ископавање литијума уочи општих избора 2027. године. „Моја прогноза је да ће на крају власт забранити копање литијума 2026. године пред опште изборе 2027. године, пошто опозиција претходно истроши сву енергију на тој теми,“ закључио је он.

Васељенска