Професор Зоран Стевановић открива ко стоји иза законских измена које су довеле Рио Тинто у Србију
Зоран Стевановић
Професор Зоран Стевановић, угледни стручњак коме опозиција често даје подршку, изнео је своје виђење о томе како је дошло до проблема са законом који је омогућио улазак компанија попут Рио Тинта у Србију. Према његовим речима, корени овог проблема сежу далеко у прошлост, и то у измене закона о рударству из 2006. године. Те промене су, како наводи, поставиле темељ за касније спајање геологије и рударства у један закон који је ступио на снагу 2011. године.
„Тада је направљена озбиљна грешка,” наводи Стевановић, „повезане су две потпуно различите струке – геологија, која се бави истраживањем земље, и рударство, које се односи на експлоатацију минералних сировина. Још тада је било јасно да ће ово имати озбиљне последице на еколошки систем.“
Оно што је посебно забрињавајуће, каже Стевановић, јесте начин на који је биологија уведена као подршка рударству, чиме су занемарени њени прави научни основи. Овај спој различитих дисциплина, без дубљег разумевања њихових специфичности, отворио је врата за мултинационалне компаније, које су искористиле рупе у закону за добијање дозвола за истраживање и експлоатацију природних ресурса.
“Рударско-геолошки факултет је 2011. године препознао овај проблем и упутио допис ректорату Универзитета у Београду, тражећи повратак на стари закон. Ректорат је подржао ову иницијативу, али, нажалост, није дошло до суштинских промена,” објашњава Стевановић.
Овај проблем, који је настао као резултат законских измена, сада је дошао до тачке кључања, сматра професор. Све ово, каже он, омогућило је Рио Тинту и сличним компанијама да добију приступ ресурсима Србије без адекватне еколошке заштите.
Васељенска
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
КО СТВОРИ АФОРИСТИЧКИ ИСТОМИШЉЕНИКЕ?
Наше демократско друштво створи, од комунистичких истомишљеника, страначке афористичке неистомишљеникe. Жеља је да једна странка учлани истомишљеника, а за разлику од једне истомишљеничке странке формира се друга истомишљеничка странка за себе, која може бити афористићки неистомишљеничка првом. На крају, неистомишљеници актуелне странке, прелећу као врапци у нову перспективнију странку, која има шансе да се дочепа властима „истомишљеника“.
♦ Мој вођа се учи на туђим грешкама, али зато своје велича.
♦ Наше политичаре прислушкују да утврде кога они ипак слушају.
♦ Знам свој посао, а од школске спреме имам само књижицу моје партије.
♦ И онај ко нема паре дочека Нову годину, али гратис.
♦ Успео сам да све направим, од игле до кригле.
♦ ЕУ ће нас добро хранити, а НАТО храбро бранити од нас самих!
♦ Ексклузивна вест о „градњи нове топионице“ код народа је одјекнула експлозивно!
♦ Избор лауреата „Шистекове награде“ је рударски посао. Зато и не чуди што се после њенoг додељивања често чује питање – где овога ископали?
♦ Моји руководиоци обикаљају истину како не би је повредили.
♦ Генчићева вила је мала да прими људе „сосиног“ формата!
♦ Писао бих афоризме о мојим руководиоцима, али не могу да их смислим.
♦ Мој менаџер нема дилему: или лаже или не прича истину.
♦ По свему судећи и ми имамо доњу границу: лактови и колена.
♦ Благо јежу, бар га нико не може јахати.
♦ Утврдио сам да сам потомак Александра Македонског. Исти нас својатају.
♦ У мом предузећу не требају басне. Видимо их у оригиналу.
♦ Прекинут је ланац криминала. Сада се удвостручио.
♦ Ако си рођен идиота, не мора да постанеш идиот.
♦ Не дозволите увођење дан лажова. Довољни су јавна наступања Сосе.
♦ Добар је к`о лебац, од њега нема хлеба.
♦ Не питајте га да ли краде, питајте га колико краде?
♦ Бојим се да садашња хапшења криминалаца не буде као спортски риболов. Ухвати па пусти.
♦ Слуша их пажљиво. Они су цинкароши.