Шиптарски спот поред Његошевог гроба је већ заборављен али је позадина много опаснија

Шиптарски спот поред Његошевог гроба је већ заборављен али је позадина много опаснија.

Иако се иза баналне песме Давида Дрешаја можда и не крије лоша намера, спот снимљен код Његошевог маузолеја на Ловћену уклапа се у стратешку културу Албанаца. То је напад на важан симбол, удар на оно што је суштинско. Идентитетско освајање било је лако спровести, десило се на савршеном месту, у Црној Гори, на попришту стварања вештачког идентитета.

Овако за Спутњик скандалозни спот са групом полуголих играчица снимљен испред капије Његошевог маузолеја коментарише теоретичар културе Владимир Коларић:

„Без обзира на намеру аутора, која уопште није важна, овим спотом се пре свега постиже обесмишљавање вредности“.

Спот под називом „Ж тем“ објављен прошле недеље на Јутјубу, има 4,3 милиона прегледа и бројне коментаре који осуђују скрнављење споменика Његошу.

Због представљања маузолеја у споту на непримерен начин Народни музеј Црне Горе извинио се јавности. Реаговало је и Министарство културе.

Коларић примећује да је баналност спота, односно песме, у духу културе коју млади извођач представља. Испразна песмица нема никакав темељ, већ љубавну тематику, чак ни наслов није на албанском, па чак ни на универзалном, енглеском језику.

Преко спота до туђе територије

Ипак, позадина целе акције много је озбиљнија:

„Без обзира да ли је Дрешај то радио са свесном намером или је нечија корисна будала, то се уклапа у стратешку културу Албанаца. Они имају циљ, врло разрађен, освајања и добијања превласти на територијама, а поред осталих чинова то подразумева, као у свим сукобима, идентитетске сукобе, односно, идентитетско освајање. Присвајате туђе идентитете, прекрајате их, конструишете, реконструишете, деконструишете, узурпирате“.

Коларић додаје да је то опште место у свету, али да Балкан има посебне идентитетске ратове, реконструкције и конструкције нових идентитета. То раде многи, али спот је снимљен на за то најбољем месту у овом тренутку, на тлу где се такве операције прилично лако спроводе.

„Правећи баналну песмицу која нема никакво идентитетско обележје, квази универзалистичком, заправо конструктивистичком испразношћу, она се доводи у везу са нечим што има тврдо идентитетско обележје, са маузолејом посвећеном великој личности културе и религије нашег народа. Пре свега српског народа и то је оно што је свакако спој који неспорно има разна значења. Пре свега је бласфемично, с обзиром да се ради о објекту који је имао и још има и сакрални карактер“.

Друга идентитетска реконструкција Његоша

Наш саговорник подсећа да је маузолеј направљен на месту срушене капеле. Само подизање маузолеја већ је обесвећивање места и идентитетска реконструкција Његошевог лика. Била је то операција која је много радикалнија од ове.

„Спотић ће бити заборављен за два дана, али то не правда ову причу када посматрамо Његоша и како је све злоупотребљаван. Како га злоупотребљавају данашње елите Црне Горе у конструкцији црногорског националног идентитета, као независног. Чак супротстављеног српском. Они га користе много радикалније него било која песмица безвезног албанског извођача“.

Албанска хибридна претња

Коларић додаје да се све може банализовати, комерцијализовати, злоупотребити, да је то део нашег времена, највећа особина времена у коме живимо. Каже и да је тешко зауставити такве процесе, спречити их поготово, због постојања медија и информационих операција које су ка томе усмерене.

Спот је непримерен и законски проблематичан због заштите културног наслеђа, али те формално правне чињенице су у овом случају најмање битне.

„Постоје текстови, чак и на српском језику, који су посвећени албанској стратешкој култури. То је озбиљно истраживано, а ово је типичан пример да се, не само оружаним, диверзантским, средствима интифаде, ради на средствима најбаналнијих облика масовне културе. Није први пут да смо тако нешто видели. Видели смо и евровизијске извођаче, њихове фудбалере. То је стратегија којој се не треба ишчуђавати, треба јој одговорити. Тај посао треба да раде службе безбедности. Оне су дужне да одговоре на хибридне претње и изазове“, закључује Коларић.

ИН4С/Спутњик

Бонус видео