Досије Фикрет Превљак – злочинац под чијом командом су Срби у логорима убијани и мучени

Досије Фикрет Превљак – злочинац под чијом командом су Срби у логорима убијани и мучени.

У Суду БиХ одржано је рочиште ратном генералу тзв. Армије БиХ Фикрету Превљаку. Прво је пуштен из једнодневног притвора, а тек сутрадан је, на предлог Тужилаштва, вођена расправа о мерама забране. Превљак, који је након једноипогодишњег бекства у Турску, ухапшен на сарајевском аеродрому, осумњичен је за злочине над српским цивилима у сарајевским насељима Храсница, Соколовић колонија и Бутмир. Тужилаштво га терети да је прво као командант Штаба Територијалне одбране Храсница, а касније командант 4. моторизоване бригаде тзв. Армије БиХ, организовао логоре у којима су војници и стражари под Превљаковом командом, убијали, премлаћивали и злостављали затворене српске цивиле.

Знала је цела сарајевска котлина. Само није Фикрет Превљак да је предмет вишедеценијске истраге Тужилаштва због злочина над српским цивилима Храснице и околине. И није био у бекству, кажу његови адвокати, већ на лечењу у Турској. А од терапије конзумира витамин Б и борави на “чистом” ваздуху. Није се ни скривао од истражилаца, а за једноипогодишњег својевољног “изгнанства” коме је претходила делимично успешна распродаја бројних некретнина, у БиХ је “свратио” само једном, на четири часа и то у ноћном термину. И уз све те чињенице Превљак је пуштен на слободу. У судници се ипак појавио – да чује делић онога што већ добро зна.

“Логори су били под директном ингеренцијом команданта – Фикрета Превљака” – истакла је Маријана Чобовић.

До тада спорадична предаторска иживљавања над српским цивилима Храснице и околине, 25. јула 1992. наредбом је “уоквирио” тадашњи командант Територијалне одбране Енес Зукановић. Срамотно и нецивилизацијски, наредио је хапшење свих Срба и радзвајање према полу, “аминовао” чак и пљачку српске имовине у подручју насеља Храсница 1 и 2 и Соколовић Колонија. Фикрет Превљак је Зукановићу био “десна рука”. Детектовао је објекте погодне за мучење српских цивила. У мучилишта је претворио помоћне просторије школе “Алекса Шантић”, подрумски и гаражни простор два Храсничка небодера, свлачионице стадиона локалног клуба, просторије спортског центра, недовршене Фамосове стамбене зграде. Именовао и смењивао управнике што документује и наредба којом је “разрешио” Хусеина Мујановића и за наследника именовао Расима Окерића. У бригадном строју бирао је омиљене војнике, склањао их с ратишта и промовисао у логорске чуваре. И храснички пакао је кулминирао.

“Само у року од пет ноћи од 1. до 5. августа од последица пребијања умрли Стојановић Борко 1. августа, Мандић Секула такође 1. августа исту ноћ. Милутиновић Радомир и Николић Достимир звани Шеки 3. августа, Стјепановић Гојко је умро од последица пребијања 5. августа” – рекла је Маријана Чобовић тужилац.

А касније још најмање 50 српских логораша убијено је или од последица премлаћивања преминуло. Сви су утамничени из својих домова – под лажним оптужбама да им је пронађено, а у збиљи подметнуто оружје, да су “давали сигнале четницима с брда”, снајперисали – универзалне оптужбе чак и за српску децу, готово непокретне и полуслепе старце. Затваране су целе породице. Попут Папучића. Отац Мишо, млађи син Душко, старији Слободан са супругом Бригитом и шестогодишњим дететом. Отац и млађи син нису преживели да сведоче. Сведочили су раније њихови сапатници.

” Кад је убачен Душко покојни Папучић ставе крпу на леђа и за пар минута, крпа је сува мислим толико је батина добио од врелине то се исушило” – прича сведок Миленко Милановић.

Горан Михајловић – надимак “Глумац”. Као трогодишњак глумио је у филму “Козара” Вељка Булајића. У култној сцени, док поред њега лежи мртва мајка у козарачкој земуници, коју су убили Немци, отац дечаку прекрива уши да не чује филмску страхоту и теше се узајамно речима “спава мама”. Три деценије касније, филмска сцена постала је стварност. Поново, подземље, овај пут Храсничко и утамничени Глумац који по узору на филмског оца, теши дечака.

“То је било дете које је било са мном у ћелији и пошто је мајка његова била ћелија преко пута наше, они су у једном тренутку силовали ту жену, тако да овај ја сам причао са њим наглас да не чује то шта се дешава његовој мами. Мислим та вриска и то силовање” – прича Горан Михајловић.

И свака храсничка прича језивија од претходне. Десетине силованих Српкиња! Међу њима и Бранкица Лекић, тек средњошколка. Монструми се, у својим болесним оргијама, над њом вишедневно иживљавали. А потом ликвидирали. Њено тело и тела храсничких мученика затрпавана су на ливади, касније названој “српско гробље” – иза некадашње музичке школе. Тела посипана кречом. Ексхумација храсничке масовне гробнице – извршена је 1999. године. Званично ексхумирано је 56 тела. Незванично ликвидирано је или од последица премлаћивања у храсничким казаматима умрло и више Срба.

РТРС

Бонус видео