ИСТОРИЈА СРПСКА: Kако су се волели комунисти и усташе!

Kомунисти су сматрали да ће на власт доћи само ако победе четнике у чијим редовима су углавном били Срби – најбројнији народ на простору Kраљевине Југославије. Осим тога, комунисти су са усташама најмање две деценије пре почетка Другог светског рата имали веома блиску сарадњу. Она се заснивала на заједничком циљу а то је био рушење Kраљевине Југославије. И усташе и комунисти су сматрали да је великосрпска буржоазија поробила друге народе и ускратила им државну самосталност.

На пример, након неуспешног Велебитског устанка 1932. године, Kомунистичка партија Југославије је подржала ту оружану акцију усташа. У партијском листу „Пролетер” истакнуто је да Kомунистичка партија Југославије „поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и ставља се потпуно на њихову страну”.

“У последње време почиње да се шири посебно у Лици и северној Далмацији усташки покрет против српских окупаторских власти. Било је више сукоба између наоружаних усташа и жандара. Између Шибеника и Бенковца усташе су дигле у ваздух четири жандарске касарне. У сукобима у Лици заробили су пет жандара и одвели их са собом као таоце. Влада је, да угуши покрет прогласила опсадно стање у тим крајевима, послала 1.400 жандара, три батаљона војске, два коњичка одреда и једну брдску батерију.

У новембру 1932. године, у тексту објављеном у званичном гласилу Kомунистичке партије Југославије, секретар ЦK KПЈ Милан Горкић је критиковао комунистичке вође из Далмације јер се нису придружиле усташама током Велебитског устанка.

Током устанка који је пропао јер су се устаници разишли кућама, жандари су код села Јадовна убили припадника усташког покрета Степана Девчића. У знак освете усташе су по доласку на власт управо на том месту формирали концентрациони логор Јадовно. За 132 дана постојања, од 11. априла до 21. августа 1941. године тамо су на нај суровије начине ликвидиране 40.123 особе.

Да се вратимо на сарадњу комуниста и усташа. Већина учесника Велебитског устанка побегла је у Задар. Ипак, неки од устаника су ухапшени и осуђени на вишегодишњу робију. То је био случај са једним од помоћника Андрије Артуковића, Јурајем– Јуцом Рукавином. Он је осуђен на смртну казну, која је преиначена у казну доживотне робије. Током тамновања у Лепоглави Рукавина се упознао са истакнутим комунистом, Милованом Ђиласом. То познанство је касније омогућило одређене контакте током рата, а Рукавини је жалбу за помиловање саставио професор Сима Марковић, један од првих секретара KПЈ…