Веизовић: Шта повезује протесте у Абхазији, Молдавији, Грузији и Србији и ко циља ове геополитичке тачке?

Шта повезује протесте у Абхазији, Молдавији, Грузији и Србији, и зашто демонстрације никада нису само израз незадовољства већ по дефиницији инструмент за смену непослушних влада?

Модел деловања, начин исказивања незадовољства, истоветни симболи и пароле, те координиране акције иза којих по правилу стоји мрежа западних НВО указују на постојање унутрашње везе између протеста у Србији, Абхазији, Грузији и Молдавији. Сличност потире случајност. И без обзира на то да ли је повод корупција, одсуство демократије, екологија или економска ситуација- протести, показало је досадашње искуство, никада нису спонтани израз незадовољства, већ јасно дефинисан план иза кога стоји рачуница- дестабилизација земље у мери остварења западних интереса.

МОЛДАВИЈА – ПРЕИНАЧЕНИ РЕЗУЛТАТИ

Председнички избори у Молдавији, одржани почетком новембра, ослонили су се на нешто раније организовани референдум о уставним променама које би омогућиле чланство земље у Европској унији. Резултати избора који су били израз воље народа да проевропски и корумпирани режим сиђе са власти, преиначени су пристиглим гласовима из европске дијаспоре. Маја Санду је осигурала још један мандат, а њени ментори са Запада насилно задржали Молдавију на европском путу. Уместо првобитних 52% гласова за Стојаногла и 48%, са Санду молдавски народ је у последњем тренутку брутално суочен са коначним и неочекиваним резултатом: Санду је водила са 55% у односу на Стојаногла 45%. Коментари су ишлу у правцу признања да је Маја Санду недвосмилени председник молдавске дијаспоре, али да председнички легитимитет ужива искључиво Стојаногло.

МОСТ „МИНИРАН“-ПРИДЊЕСТРОВЦИ ЗАУСТАВЉЕНИ

Дијаспора која је наводно пресудила ове изборе потиче из земаља Европске уније. У Русији, где живи више од пола милиона Молдаваца, отворена су само два бирачка места, и то у Москви, а обезбеђено је свега 10 хиљада гласачких листића. У Европи је, с друге стране, отворено на стотине бирачких места на којима је у првом кругу гласало 240 хиљада грађана из молдавске дијаспоре да би се у другом тај број попео на невероватних – 330 хиљада. Докази о фалсификовању и изборним преварама нису биле предмет истраге. У покушају да спрече свако измицање са европског пута, молдавске власти су одбиле да отворе бирачка места у Придњестровљу, због чега су се другог дана избора Придњестровци упутили ка Молдавији како би остварили своје гласачко право. Нису сви били успешни у науму, јер је у једном моменту блокиран и мост између градова Резина-Рибница под изговором – да је миниран. Иако је опозициони блок најавио протесте, ситуација се смирила. Но, режим Маје Санду који је довео становнике Молдавије до испод границе сиромаштва, остаје на власти. Све остало, укључујући и изборни резултат али и резултат референдума, само је историја…

ИСПУЊЕНИ САН ГРУЗИЈЕ

Октобарски избори у Грузији на којима је победу однела странка Грузијски сан показали су да закон о страним агентима које је донела владајућа партија ужива сву подршку народа. Подсетимо да су након изгласавања поменутог закона НВО активисти, прозападни политичари и страни плаћеници месецима покушавали да дискредитују и закон и његове писце, како на улици тако и политичким притисцима и уценама које су стизале из ЕУ. Изборна победа оснивача Грузијског сна и једног од идеолога закона о страним агентима био је озбиљан ударац за еврофанатике али и саму европску заједницу која је у Грузији својевремено препознала употребљив геостратешки потенцијал.

У међувремену, Европска комисија је замрзла процес чланства Грузије у ЕУ, позивајући се управо на овај закон и друге наводне „ауторитарне праксе“ владајуће партије. Иако владајућа партија тврди да Грузија не одустаје од европског пута, очигледно је да се овај закон користи као повод за додатни притисак на грузијску власт. Занимљиво, док оптужује Грузију за недемократичност и ауторитативност, Запад сличне законе толерише у својој кући.

ИЗЈАЛОВЉЕНИ ПЛАНОВИ ЗАПАДА

У Сједињеним Америчким Државама закон о страним агентима (FARA) постоји од 1938. године и један је од најстрожих механизама за контролу страних утицаја, док у многим европским земљама слични закони регулишу рад организација са страним финансирањем. Међутим, када се исти закон донесе у Грузији, он постаје „удар на демократију“ и „знак ауторитарних тенденција“. Опозиција није признала резултате избора, а председница Саломе Зурабишвили подржала је опозицију, позивајући грађане на протесте због, како је навела, “тоталног фалсификата” и “потпуне крађе” гласова. Протести због наводне крађе избора организовани су пре самих избора, очито са намером да се идеја о крађи запати међу народом.

Упркос свим покушајима, РИК је потврдио резултате и прозападни активисти су стављени пред избор – или да се повуку и избегну санкције или да испровоцирају грађански рат са надом да би у све могла да се умеша и Русија. Имајући у виду да режим Сакашвилија, а затим Саломе Зурабишвили Грузији није донео никакав економски напредак, већ напротив, додатна задужења, последња истраживања показују да Грузијци будућност не виде у ЕУ, већ међу земљама БРИКС-а.

АБХАЗИЈА- ЧВОРИШТЕ НА РАЗМЕЂИ СВЕТОВА

Између Сочија и Грузије смештена је Абхазија, бивша Совјетска република, делимично призната као независна коју, пак, Грузија и даље сматра својом неотуђивом територијом. Иако мала приморска држава са значајним економским проблемима, великом стопом криминала и без чврстих институција које би спровеле правне реформе, геополитички положај Абхазију чини важним чвориштем у сложеним односима између Истока и Запада.
Будући да је под снажним руским утицајем, ослоњена на руске финансије, али и због чињенице да за разлику од већег дела Кавказа, где ислам игра значајну улогу у културном и политичком животу, Абхазија, попут Грузије и Јерменије, дели православно хришћанство као основни стуб свог идентитета, чинило се да је заштићена од насртаја западног фактора. Но, пут до појединих политичара Запад је ипак нашао. У којој мери сведоче реакције на економски споразум који је влада Абхазије потписала са Русијом 30. октобра како би омогућила руским компанијама да реализују инвестиционе пројекте на овој територији. Парламент Абхазије, а потом и председник Републике, усвојио је 11. новембра уставни закон „О регулисању правног статуса мултифункционалних комплекса“. Према документу, мултифункционални комплекси су једна или више нестамбених зграда, укључујући нестамбене просторије различитих вредности. То могу бити пословни, малопродајни, спортски, изложбени и други простори, осим апартмана и апарт-хотела.

ЧУДНИ НЕКИ ПРОТЕСТИ

Уследиле су демонстрације. Грузијски медији извештавали су да на место протеста пристижу људи „из целе земље“, ликујући због чињенице да су демонстранти „развалили капију“ на згради Службе државне безбедности. Међутим, њихове акције заустављене су од стране органа безбедности. У ноћи протеста, председник опозиционе странке Форум националног јединства Абхазије и бивши потпредседник Републике Аслан Барцитс позвао је становнике да се придруже акцији, алудирајући да ће руске инвестиције утицати на суверенитет.
Поручио је: „Изгубићемо земљу. Чувајмо своју отаџбину, као за време рата. Нећемо имати другу прилику.”
Константин Двински, руски аналитичар примећује да протести у Абхазији не само да изгледају чудно, него су потпуно бесмислени.
„Грађани земље која у потпуности зависи од руског новца протестују против споразума који би омогућио да се тај новац тамо уноси легално. Ово је на први поглед заиста чудно, јер, осим Русије, мало је оних који су спремни да легално инвестирају у Абхазију. Као што не постоје други гаранти постојања Абхазије.“

УПОТРЕБА НЕСТАБИЛНОСТИ

Двински протест назива антируским, али не искључује могућност да иза свега стоји Запад.
„Овако или онако, ово што се дешава је јединствен случај формално антируског протеста под слоганом „Русија Русија!“, који Запад не може званично да подржи: Абхазију не признају ни ЕУ, ни САД! Мада тамо вероватно раде западни агенти, јер сваки извор нестабилности у близини Русије је прилика која се може искористити, ако не сада, онда касније .“ Заузимање зграде парламента и председничке администрације од стране опозиције представља акт без преседана, који наглашава дубину политичке кризе али и упућује на то да је акција планирана и организована. То указује да опозиција има јаку организациону структуру и одређену подршку међу становништвом и снагама безбедности.

Због притиска јавности ухапшени активисти су пуштени, али се ситуација у земљи не смирује, упркос чињеници да је председник Абхазије Аслан Бжаније најавио повлачење споразума са Русијом, поднео оставку и најавио расписивање ванредних избора.
Министарка економије Абхазије Кристина Озга је раније напоменула да су руске инвестиције намењене стабилизацији економске ситуације у земљи. Што и јесте истина, будући да се земља налази у огромним дуговима и економској кризи из које се не назире излаз. Осим ако опозиционари знају нешто друго…

КАКО ИЗГЛЕДА АЛТЕРНАТИВА

Занимљиво је да су протестанти и опозиција све време наводили како се боре за суверенитет и економску самосталност, иако је према званичним подацима половина буџета ове републике финансирана из Руске федерације, велику већину инфраструктуре такође је финансирала Русија која је такође и главни трговински партнер републике. Шта је онда прави разлог протеста када ће до прекида споразума врло вероватно доћи, када су активисти пуштени, а опозиција преко ноћи повећала улог – тражећи оставку председника. Све у свему, Абхазија постоји искључиво захваљујући доброј вољи Русије.

У Јерменији, Грузији, Молдавији и најзад Украјини западни саветници и интересне групе, Русију представљају као узрок свих проблема- економских, привредних, политичких, препоручујући као алтернативу ЕУ и НАТО. Међутим, овај процес није доносио економски просперитет и стабилност, већ је резултирао дуговима, политичком нестабилношћу, зависношћу од Запада и у крајњем резултату, губитком територија.

Илустративан пример је Украјина – земља која је, прихватајући западни пут, ушла у рат са Русијом, довела економију до колапса, и поред огромних људских губитака и избеглица, остала без делова своје територије.

САВЕТНИК ЗА РУСОФОБИЈУ

Србија, окружена НАТО земљама, због традиционално добрих односа са Русијом, деценијама је омиљена дестинација за мешетаре свих фела, пристиглих овде како би народу предочили сав ужас који са собом носи руски утицај. Иако руски утицај не постоји ни у теорији, један део српског становништва због огромне количине антируске пропаганде која је деловала по систему – боље спречити него лечити – развио је снажан анимозитет према Русији. Прозападни медији, политичари и активисти упорно објашњавају да је једина препрека просперитетном европском свету, та Русија. Омраза је толиких размера да је чак америчка агенција за међународни развој (УСАИД) расписала конкурс за саветника који ће, у наредних 11 месеци, бити задужен да осмисли медијску стратегију за Србију како би „умањили руски утицај“.

Саветник ће нагледати управљање пројектом “Мисија УСАИД-а у Србији”, који се односи на 20 области, а подразумева „нова улагања“ од 10 милиона долара, док су укупна улагања у оквиру овог пројекта процењена је на 141 милион долара.
На жалост, у Србији, Русија је присутна само у срцима Срба и једином захтеву ЕУ који Србија још увек није испунила – увођење санкција Руској Федерацији.

ГРАДАЦИЈА ЗАХТЕВА

У духу настојања да казне непослушне, западни активсти су узурпирали све протесте- најпре оне у јануару покренуте због наводне изборне крађе, затим оне који су претходили београдским изборима у јуну, па еколошке, онда оне организоване због ухапшених активиста, да би на крају исти људи преузели и протесте због корупције и одговорности за смрт 15 људи на Железничкој станици у Новом Саду.

Иако је последњи протест потакнут искреним бесом због чињенице да иза трагичног догађаја на Железничкој станици стоји корупција појединих људи из власти- опозиција и активисти НВО су народно незадовољство преселили на политичке маргине. Како је у нередима првог дана протеста ухапшено неколико активиста и политичара, захтеви протестаната преусмерени су на њихово пуштање на слободу, да би сада, скоро три недеље од немилог догађаја, разлог протеста постао смена власти и ванредни избори.

Треба поновити да су најгласнији у критици власти, наводни борци за права и правду, углавном људи који раде у складу са интересима спољних налогодаваца, а не српског, грузијског, молдавског, абхазијског или јерменског народа.

Док ови народи и земље живе у илузији да се налазе пред избором између Запада и Истока, чињеница је да се од њих захтева само једно – да се одрекну своје самосталности и прихвате улогу марионете у геополитичкој игри великих сила.

Весна Веизовић / eagleeyeexplore