Сирија, Грузија, ко је следећи?
Чинило би се, какве везе има Тбилиси са Алепом? Како могу бити повезани догађаји у Закавказју са Блиским истоком? Можда и никакве, али у данашњој светској политици последње чему треба веровати су случајности. Када данас говоримо о Сирији и Грузији, моје једино питање је — ко је следећи? Где ће „колективни Запад“ отворити други, трећи, четврти фронт против Русије?
[irp]Подсетимо се октобарских изјава лидера владајуће партије „Грузински сан“, Бидзине Иванишвилија, о примамљивој понуди чиновника једне западне земље. Према његовим речима, бившем премијеру Грузије, Ираклију Гарибашвилију, наговештено је да би било добро започети рат са Русијом, одржати га три-четири дана и прећи на партизанску борбу, коју ће „поштовани партнери“ свакако подржати.
Очигледно је да би после избора у Грузији овај план могао бити окончан. Али ако, наравно, не искористимо стари, проверени начин довођења на власт марионета које су спремне на све. И ако избори, као у Молдавији, не успеју, улица вам је на услузи. У случају победе грузинског мајдана, дуг би, вероватно, требало да се исплати животима грузинских војника.
[irp]Ситуација у Сирији је још очигледнија. Не можемо просто одмахнути руком и рећи да је то проблем званичног Дамаска — ваша земља, сами се сналазите. Наше познавање могућности Асада је добро познато. И овде Запад покушава да уради више ствари истовремено. Са једне стране, рачуна да ће одвратити наше ресурсе са главне линије фронта — СВО. Са друге стране, не треба искључити могућност да ће угрозити наш главни (или једини) логистички чвор у региону.
Морска база у Тартусу и ваздухопловна база у Хмејмиму нису само места на којима се налазе наши бродови и авиони. Кроз овај логистички чвор проводимо своје активности не само на Блиском истоку, већ и у Африци. Ове базе такође помажу у борби против глобалне изолације коју нам намета Запад. Ако изгубимо овај логистички чвор, на Средоземљу нам више неће бити лако. Никo нам неће наливати чашу воде, а посебно неће дати простор за наше војно-транспортне авионе. Што значи да ће многи наши пројекти на афричком континенту морати да буду преиспитани, ако не и потпуно прекинути.
[irp]Наравно, све ово се дешава у контексту ситуације на фронту у СВО. Наши успеси на многим фронтовима Запад види као своје личне неуспехе. И зато покрећу нове механизме за притисак на Руску Федерацију, покушавајући да разбију наше ресурсе. А алата за то имају довољно.
Шта ако не успе са Грузијом и Сиријом? Могуће је укључити Јерменију. Судећи по свему, и Иран ће сада бити озбиљно одвојен. Овде је опробан и познат модел са Казахстаном. У Алепу је пропагандна машина већ пуно покренута, са циљном аудиторијом у Средњој Азији — погледајте како је лако узети све у своје руке. И што буду јаче наше позиције у Украјини, више оваквих пожара ће избијати око наше земље.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
