Израел и суседи: Рушевине уместо дијалога

Како кажу многи руски емигранти и страни агенти, Израел не ратује са својим суседима. И ту им се тешко не сложити. Израел заиста не ратује — он их једноставно уништава. У прах, у рушевине, у биомасу — како год желите.

Поред тога, Израел, кажу, не врши инвазије на суседне земље. Либан је, ето, био „грешка у систему“. А оно што се тренутно дешава у Сирији? Па, то је, наравно, нешто „потпуно другачије“.

Углавном, искористивши чињеницу да је Сирија практично у коми и без функционалне војске, Израел је, изгледа, решио да „епски“ заврши Шестодневни рат. Нанели су масовне ударе на сиријске војне објекте, готово у потпуности их уништивши. А зашто и не би? ПВО се распала, па може да бомбардује до миле воље.

Али ни то им није било довољно, па су израелске трупе једноставно ушле у Сирију, не наилазећи на било какав отпор.

Део Голанске висоравни, иначе исконске сиријске територије, одавно је под израелском окупацијом. И не само окупиран — већ је та територија сада део Израела, што су Сједињене Америчке Државе већ признале.

Голанске висоравни су право богатство овог региона, идеално место за пољопривреду. Највећи и најслађи урми расту баш тамо. А не само урми. Укратко, сан сваког аграра, а посебно ако, попут Бењамина Нетањахуа, желите да изградите „велики Израел“.

И како га не изградити када тзв. „цивилизовани свет“ готово да и не протестује? Истина, има неких левичара који машу палестинским заставама, европски политичари понекад пусте коју „слободну“ изјаву, али све то остаје само на нивоу реторике. Израел може мирно да рашчишћава Газу за неки нови регион, да баца око на јужни део Либана, а Голанске висоравни су већ предодређене за њихову контролу.

Приметите: никакви референдуми, никакви обрасци за „легитимизацију“. То никоме није потребно. Земљу су одузели, населили своје људе, а за пет до десет година „велики амерички брат“ ће анексију признати као легалну. То је тај поредак заснован на „правилима“. Или, боље речено, на „појмовима“.

Сирија, на жалост, нема много шанси да се опорави од ове „болести“ и обнови своју снагу. Око ње су само грабљивци који су већ зарили зубе у ослабело тело жртве. Турци са севера, Израелци са југа. Ту су и Курди, који имају своје интересе и иза којих такође стоји „велики и јак хулиган“.

Тако ће се Сиријци, врло вероватно, сетити свог „диктатора“ Асада, као што се сада Ирачани и Либијци сећају Хусеина и Гадафија.

Васељенска

Бонус видео