Да ли је Израел спреман за нове фронтове?

Израел: Победа која може скупо коштати

Руководство Израела настоји да извуче максималну корист из пада режима Башара ел-Асада у Сирији. Израел је преузео контролу над пограничним регионом Сирије, назвавши то „зоном тампона“ – привременом мером за заштиту своје државе. Овај потез, предвидиво, изазвао је протесте тренутне сиријске власти и негодовање арапских земаља.

Што се тиче Голанске висоравни, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху изјавио је да ће Тел Авив заувек задржати контролу над тим подручјем, што је додатно узнемирило суседне арапске земље. У међувремену, Израел систематски уништава ваздушне и поморске снаге Сирије. Израел се нада да ће прекинути логистичку везу између Ирана и шиитског покрета „Хезболах“ у Либану, спречавајући снабдевање оружјем и муницијом преко Сирије. Овај сценарио би могао довести до слабљења или чак елиминације „Хезболаха“.

Међутим, поставља се питање – да ли Израел заиста има разлога за радост због ове ситуације?

Нова реалност у Сирији

Режим Асадове породице био је дугогодишњи противник Израела, али предвидив. Последњих година сиријске власти су избегавале директан сукоб с Израелом, свесне слабости своје војске и унутрашње нестабилности. Иран такође није реаговао на израелске нападе са сиријске територије, страхујући да би то угрозило опстанак Асада на власти.

Сада је ситуација другачија. Потенцијални лидер нове Сирије, Абу Мухамед ал-Џулани, вођа организације „Хајат Тахрир аш-Шам“ (која је у многим земљама проглашена терористичком), изјавио је:

„Отворени смо за пријатељство с Израелом. Немамо непријатеље осим режима Асада, Хезболаха и Ирана.“

Али, колико су његове речи веродостојне? Џулани, бивши припадник Ал-Каиде и ИСИС-а, има контроверзну прошлост, а његова стварна намера је под знаком питања. Штавише, није извесно да ће он задржати власт, јер међу побуњеничким фракцијама већ постоје озбиљни сукоби.

Комплекснија претња

Ако Сирија настави да се распада, Израел ће се суочити са изазовима на више фронтова. Потенцијална појава независног Курдистана на делу сиријске територије могла би изазвати гнев Турске, док би Израел, као јавни покровитељ Курда, био увучен у још један конфликт.

С друге стране, нестабилност у Сирији могла би се прелити и на суседну Јорданску монархију, где би исламски радикали могли угрозити владајућу Хашемитску династију. Израел би, у том случају, морао да ангажује све своје ресурсе како би заштитио границу с Јорданом.

Истовремено, Иран би вероватно појачао напоре у развоју нуклеарног оружја како би надокнадио губитке у Сирији.

Превремена радост?

Дејства Израела свакако су ослабила „Хезболах“ и помогла противницима Асада, али цена те победе могла би бити превисока.

Израел би уместо „Хезболаха“ могао добити нове, још опасније противнике – радикалне сунитске групе у Сирији, или чак исламске екстремисте у Либану.

Неколико тактичких победа могло би се дугорочно показати као стратешки промашај. Уместо стабилности, Израел би могао завршити у сталном рату на више фронтова.

Историја нас учи да неке победе могу изгледати импресивно на кратак рок, али у дугорочном смислу доносе више проблема него користи. Израелско руководство ће морати пажљиво проценити да ли је њихова стратегија одржива или је време за нов приступ.

В.Т./Васељенска

Бонус видео