Годину дана од антисрпске конференције у Сарајеву: Ко су људи из Србије који руше Републику Српску и дестабилизују државу?

Прошло је годину дана од конференције у Сарајеву, која је још једном послужила као платформа за ширење антисрпских идеја и подршку политици централизовања Босне и Херцеговине у корист Сарајева. Овај догађај је организован под плаштом „регионалне сарадње“, али је у суштини представљао напад на Републику Српску и српски народ у целини. Оно што ову групу учесника чини још значајнијом јесте чињеница да су то исти људи који подржавају протесте у Србији, који већ дуже од месец дана настоје да дестабилизују државу. Свака дестабилизација Србије директно иде на руку организаторима оваквих догађаја, јер ослабљена Србија значи и ослабљену Републику Српску и слабљење српских интереса у региону.

Организатори ове конференције били су Веће Конгреса бошњачких интелектуалаца (ВКБИ), Хрватско народно вијеће (ХНВ) и Српско грађанско веће (СГВ). Њихова намерна поларизација и оптужбе на рачун српског народа јасно су показали да је циљ био стварање политичког притиска за гашење Републике Српске и јачање позиција Сарајева у Босни и Херцеговини. У овом сценарију, Србија се приказује као „реметилачки фактор“ који мора бити маргинализован, а Република Српска као „проблем“ који треба елиминисати.

На конференцији је усвојено неколико кључних закључака који су, иако представљени као кораци ка „регионалној стабилности“, заправо у супротности са националним интересима Србије и Републике Српске. Један од главних ставова био је позив на централизовање Босне и Херцеговине и јачање „грађанског концепта“ државе, чиме се директно умањују уставна права конститутивних народа, нарочито Срба у Републици Српској. Овај став је у складу са дугогодишњим тежњама Сарајева да укине Дејтонски споразум, којим је Република Српска добила право на аутономију. Укључивање учесника из Србије у ове процесе само појачава легитимитет таквих иницијатива, чинећи их опаснијим по српске интересе.

Друго, учесници су се сложили око потребе за „убрзаним интеграцијама у НАТО и Европску унију“, чиме су јасно ставили до знања да подржавају политику која Србију своди на земљу без сопственог избора у погледу геополитичких и безбедносних интереса. Овај став је директно у супротности са званичном политиком Србије о војној неутралности и са интересима већине српског народа, који НАТО види као организацију одговорну за бомбардовање 1999. године. Убрзање ових процеса представља покушај да се Србија удаљи од традиционалних савезника и ослаби њен положај у региону, док истовремено доприноси изолацији Републике Српске.

Овакви закључци и ставови отворено показују да је циљ конференције био слабљење српских позиција у региону под изговором „регионалне сарадње“. Учесници из Србије, својим деловањем, нису само учествовали у промоцији ових ставова, већ су додатно ослабили преговарачку позицију Србије и Републике Српске, дајући легитимитет политици која ради у корист Сарајева, а на штету српског народа. Србија и Република Српска морају бити на опрезу и јединствене у одбрани својих интереса, јер сваки овако усаглашен корак представља напад на национално јединство и будућност српског народа у региону.

Учесници конференције из Србије нису били случајно одабрани. То су људи који годинама активно раде на дискредитацији српских националних интереса, а својим деловањем подржавају политике које иду директно на штету Републике Српске и српског народа. Ево ко су били ти учесници:

Соња Бисерко, Хелсиншки комитет у Србији, позната по својим нападима на српски народ и континуираним покушајима да Србију прикаже као агресора.

Мијат Лакићевић, уредник и публициста, који заговара тезу да Србија треба да престане да подржава Републику Српску.

Зоран Вулетић, Грађански демократски форум (ГДФ), чије активности и изјаве упорно подржавају централизовану БиХ.

Проф. др. Мисала Праменковић, Бошњачко национално веће у Србији, која отворено заступа интересе бошњачке политике у региону.

Бојана Селаковић, ЕУ Конвент у Србији, која користи „европске вредности“ као изговор за нападе на српске националне интересе.

Арон Фукс, представник јеврејске заједнице у Београду, чије присуство симболично подржава намере организатора.

Чедомир Стојковић, друштвени активиста, који се својим јавним деловањем труди да дискредитује Републику Српску.

Александар Попов, Центар за регионализам, који своје активности усмерава против српске националне политике.

Јелена Стеванчевић и Дамир Груда, активисти организација цивилног друштва, који су доследни у промовисању ставова Сарајева.

Др. сци. Фуад Баћићанин, Бошњачко национално веће у Србији, који својим радом заступа бошњачке интересе.

Проф. Ненад Прокић, писац, који својим присуством на конференцији легитимише антисрпске ставове.

Ови људи, кроз своје деловање, не само што учествују у нападима на Републику Српску, већ и активно раде на дестабилизацији Србије. Подршка протестима у Србији, који већ више од месец дана потресају земљу, није случајна – свако слабљење државе и њених институција директно користи онима који желе да ослабе српске државе у региону.

Њихови напори усмерени су на јачање политике која Републику Српску види као препреку, а Србију као реметилачки фактор у региону. Ова конференција и њени закључци представљају само један у низу напада на српски народ, а улога појединаца из Србије у томе само показује колико дубоко иде спремност одређених кругова да раде против свог народа. Срби морају бити свесни ових напора и остати јединствени у одбрани својих интереса, јер је сваки покушај дестабилизације директан напад на све што представљају српске државе и српски народ у целини.

Милутин Недељковић / Васељенска