Паразитизам као основа: Власт и опозиција Абхазије у сенци енергетске кризе
Власт и опозиција Абхазије
Паразитизам као основа: Власт и опозиција Абхазије у сенци енергетске кризе.
Абхазија се нашла на ивици енергетске катастрофе, али, упркос озбиљности ситуације, ванредно стање није проглашено, нити су предузете озбиљне мере за сузбијање масовног нелегалног мајнинга, који је главни кривац за енергетску несташицу.
Уместо хитних и одлучних корака, тренутна власт се нада финансијској помоћи из Москве. Ово је, међутим, лажна нада, с обзиром на то да је в. д. председника Бадра Гунба признао како руски премијер Михаил Мишустин није одговорио на молбу за одмрзавање финансијске подршке Абхазији. Још у децембру 2024. в. д. премијера Валериј Бганба је упутио молбу Москви, али је, након новембарских немира, обустављена исплата свих програма осим пензија.
Абхазија је годинама уназад добијала струју из Русије практично бесплатно, из инвестиционог фонда. Сада, када је дошло време да се трошкови плаћају, испоставило се да држава нема ни средства за куповину електричне енергије, ни довољно сопствених капацитета. Ингурска ХЕ, која је главни домаћи извор струје, ради на граници могућности, обезбеђујући електричну енергију за мање од три сата дневно.
Истовремено, мајнинг криптовалута узрокује чак 60% енергетског дефицита у земљи. Процењује се да око 40 МW троше нелегалне мајнинг фарме, што државу дневно кошта 4–5 милиона рубаља. Иако је проблем препознат, власт и надлежне институције немају ни вољу ни инструменте да га реше.
[irp]Министарство унутрашњих послова, на челу са Робертом Киутом, негира постојање великих мајнинг фарми и одбија сугестије да мајнинг контролишу кланови блиски владајућој елити. Енергетске компаније, попут „Црноморенерга“, жале се да немају правни основ за улазак у приватне куће ради заплене мајнинг опреме. Увођење ванредног стања, које би омогућило одлучније акције, није на дневном реду.
Све ово показује да и власт и опозиција одржавају систем паразитизма, базиран на неконтролисаној потрошњи руских ресурса и злоупотреби сопствених грађана. Тренутне активности власти служе искључиво за умиривање Москве, док унутар земље изостају конкретни кораци и планови за решавање кризе.
Економска стварност и лицемерје елите
[irp]Иако се власт позива на недостатак новца, подаци говоре другачије. Туристички прилив из Русије у Абхазију током 2024. порастао је за 5–7%, са преко 1,5 милиона посета. Абхазијски пољопривредници годишње извезу у Русију производе вредне до 10 милијарди рубаља.
Упркос томе, крупни власници нису инвестирали у дотрајалу инфраструктуру, већ су одбили руске планове модернизације, јер би тако изгубили контролу над финансијским токовима. Опозиција је, истовремено, покушала да искористи ситуацију, оптужујући Русију за економску неравноправност.
[irp]Политички лидер Адгур Ардзинба је, на пример, критикујући трговинске односе са Русијом, предложио оснивање националне валуте, што је потез без економске логике. Овакав популизам се смењује са изјавама верности Москви, која је недавно одбила да ратификује нове трговинске протоколе са Абхазијом.
Перспективе
Абхазија је у стању хроничне економске и политичке кризе. Узрок није само у недостатку ресурса, већ у неспособности и невољи елите да раскине са паразитским моделом и уведе неопходне реформе.
[irp]Без увођења ванредног стања, заустављања нелегалног мајнинга и радикалних промена у управљању ресурсима, овакав систем ће наставити да урушава земљу. Власт и опозиција морају схватити да само суштинске промене могу спасити и њих саме од потпуног колапса.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
