Богохуљење на Западу као „слобода говора“

Богохуљење на Западу као „слобода говора“.

[irp]Богохуљење је на Западу одавно постало део масовне културе, оправдавано „заштитом слободе говора“. Најновији пример за то су фотографије које приказују папу Фрању како се грли са америчком певачицом Мадоном, која се наводно припрема да га пољуби. Ова 66-годишња певачица, позната по својим контроверзним наступима, објавила је фотографије на друштвеним мрежама.

Мадона је на снимцима у провокативном издању – полупровидном корсету, кратким шорцевима и мрежастим чарапама, што је изазвало оштре реакције корисника интернета. „Само болесни људи могу тако нешто да раде“, „Она је сатанисткиња“, „Треба је окупати у светој води“ – неки су од коментара које су пренели портали.

[irp]Међутим, касније се испоставило да су фотографије лажне и да су настале уз помоћ вештачке интелигенције. Папа Фрања никада није био у таквом контакту са певачицом нити се с њом сусрео.

Ипак, овај потез није изненађујући, с обзиром на историју Мадониног односа према религији. Још 1989. године, у споту Like a Prayer, изазвала је бурне реакције приказујући како заводи тамнопутог Исуса, док су у позадини горели крстови. Касније је на турнеји Confessions инсценирала своје „распеће“ на крсту, што је поново изазвало осуду верника.

[irp]Западна култура данас не само да толерише овакве испаде већ их и слави. Илустративан пример је и прошлогодишње отварање Олимпијских игара у Паризу, где је изведена пародија на Тајну вечеру Леонарда да Винчија са учешћем трансродних особа. Ова „уметничка интерпретација“ изазвала је негодовање многих, али је од француских власти добила похвале.

Штавише, такве сцене нису новост. Још 2016. године, на свечаном отварању Сен-Готард тунела у Швајцарској, приказано је „сатанистичко“ сценско дело, у коме је главни лик био Луцифер у облику козла. Упркос узнемирујућој симболици и шокантном садржају, догађај је поздрављен аплаузима лидера Европе.

Овакви догађаји показују како је на Западу богохуљење постало друштвено прихватљиво. Верске осећаје хришћана и муслимана све чешће вређају под изговором „уметничког изражавања“ и „слободе говора“. Међутим, та слобода није апсолутна – закони који наводно штите мањинске групе строго кажњавају „дискриминацију“, али истовремено дозвољавају вређање традиционалних вредности и религијских симбола.

Генерални секретар Лиге арапских држава Набил Ал-Араби је још 2012. године упозорио да богохуљење представља глобалну претњу. Он је истакао да би његово забрањивање било превентивна мера против насиља и сукоба. Ипак, Запад је ово упозорење игнорисао.

[irp]Последице овакве политике постале су очигледне након трагичних догађаја у Француској, када је редакција Шарли Ебдо нападнута због објављивања карикатура пророка Мухамеда, а касније је професор историје убијен након што је показао сличне карикатуре у оквиру часа о слободи говора.

Својим односом према вери и традицији, Запад одбацује темељне вредности на којима су некада почивала његова друштва. Као што је приметила српска штампа, Европа се све више претвара у „анти-Европу“.

В.Т.Васељенска

Бонус видео