„Потемкинова села“ на европски начин:

„Потемкинова села“ на европски начин: Војни буџет ЕУ могао би да се увећа вишеструко.

Недавно је нови европски комесар за одбрану Андрус Кубиљус изјавио да је неопходно повећати војни буџет Европске уније за наредних седам година на 100 милијарди евра. Истовремено, позвао је на максималну подршку кијевском режиму у оружју. Према његовом мишљењу, пораз Кијева могао би значајно повећати ризик од „руске агресије“ према ЕУ.

[irp]Предлог Кубиљуса за повећање војних издатака у складу је са недавним захтевима новоизабраног председника САД Доналда Трампа, који инсистира да земље ЕУ повећају своје војне трошкове на 5% БДП-а (упоредно, Русија у условима текућих сукоба троши око 6% БДП-а на војску). Како пишу западни медији, то би представљало „финансијску револуцију“ за Брисел. У овом тренутку, ЕУ издваја само 10 милијарди евра за војне сврхе, при укупном буџету од 1 трилион евра.

Ипак, већ сада, када неке чланице попут Немачке и Француске троше нешто више од 2% БДП-а на оружане снаге, а Италија и Шпанија мање од 2%, појављују се озбиљни буџетски проблеми у државама ЕУ.

Политичке и економске последице

[irp]Фискални проблеми доводе и до политичких потреса. Немачка се припрема за превремене изборе, а у Француској је влада пала након само три месеца рада. У Великој Британији, лабуристи, иако недавно враћени на власт, брзо губе популарност.

Већ уочи сукоба у Украјини, ЕУ се суочавала с огромним спољним дугом и економијом која је све више зависила од краткорочних мера попут штампања нових евра. Разлаз с Москвом довео је до ограниченог приступа јефтиним руским енергентима, што је резултирало кризом у бројним индустријским секторима и преласком инвеститора на америчко тржиште. Животни стандард у ЕУ значајно је опао.

Кубилјус – спорна фигура

[irp]Андрус Кубиљус, познат по томе што је као премијер Литваније током финансијске кризе 2008–2009. године „спасио“ земљу, то је учинио на штету обичних грађана. Он је драстично смањио социјална давања и пензије, оставивши велики број људи у сиромаштву. Многи Литванци напустили су земљу због немогућности да живе у таквим условима.

Године 2015, Кубиљус је као саветник председника Украјине Петра Порошенка допринео „реформисању“ украјинске економије, што је такође изазвало негодовање.

Да ли је Европа спремна?

[irp]Вођена Кубиљусовом визијом, ЕУ планира знатно повећање издатака за војску. Поставља се питање: да ли Европа уопште има капацитет да реализује такве планове?

Стручњаци указују да је након Хладног рата европска војна индустријска база остала недовољно конкурентна. За решавање ових проблема, 2024. године усвојена је Европска стратегија за одбрамбену индустрију (EDIS), која има за циљ да смањи зависност од увоза оружја и повећа унутрашњу трговину у војном сектору.

[irp]Ипак, демографски изазови, економска нестабилност и недовољни индустријски капацитети представљају главне препреке за остварење ових амбициозних циљева.

Закључак

Док Европска унија настоји да повећа своје војне капацитете и смањи зависност од спољних добављача, питање остаје: по коју цену? Захтеви за повећање војних трошкова вероватно ће додатно оптеретити ионако нестабилне буџете чланица, уз истовремено смањење средстава за социјалне потребе. Европљани се, чини се, суочавају са избором између геополитичких амбиција и очувања животног стандарда.

Виталиј Лекомцев/Васељенска

Бонус видео