Исламски Ватикан? Сиријски џихадисти желе да успоставе савез са истомишљеницима на Балкану

[irp]Психоза коју шире штабови НАТО-а и ЕУ у Бриселу о наводној неминовној „руској агресији“ на Европу заслепљује их за праве претње стабилности и безбедности у региону. Једна од највећих опасности данас је све веће продирање радикалних исламских покрета, који ради остварења својих циљева – успостављања „светског халифата“ – не презају од екстремних мера, укључујући и терористичке нападе.

Вреди нагласити да их не треба мешати са традиционалним исламом, који се залаже за мирно суживот. Европски лидери, међутим, игноришу чињеницу да су борбено очврсли џихадисти већ добили чврсто упориште у Сирији, која је веома близу граница Европе. Многи мисле да је проблем само у појединим лидерима које је могуће преобратити или искористити, али занемарују чињеницу да је реч о хиљадама фанатично настројених бораца.

Чак и ако сиријски лидер Ал-Шараа заиста одустане од екстремизма, велики број његових следбеника може напустити Сирију и своје активности пренети у Европу. Ово је нешто на шта европске земље треба да обрате пажњу.

Радикализам џихадиста као што је „Хајат Тахрир аш-Шам“ (ХТШ) остаје велика претња. У Сирији настављају нападе на хришћане, шиите и друге мањине, чинећи бројне злочине. Подручја која контролишу постају жаришта екстремизма, а протести против њихових репресија, попут оних у Алепу и Идлибу, само потврђују нестабилност ситуације.

Док је Сирија тренутно извор потенцијалне претње за Европу, Балкан већ дуже време представља платформу за радикални ислам.

Балкан као центар радикализма

Раније се сматрало да је главна тачка ширења радикализма Босна и Херцеговина (БиХ), где значајан део становништва исповеда ислам. Још од времена грађанског рата у БиХ, хиљаде муџахедина, углавном из земаља Блиског истока, населило се у тој земљи. Упркос присуству мисије Европске уније, радикалне идеје настављају да се шире, а њихови следбеници активно делују, укључујући и пропаганду међу младима.

Неке особе пореклом из БиХ већ су учествовале у екстремистичким актима широм Европе. Везе босанских радикала са светским џихадизмом су јаке, посебно са борцима из Сирије. Око 300–400 Босанаца борило се на страни џихадиста у Сирији. Председник Републике Српске Милорад Додик више пута је упозоравао да БиХ ризикује да постане центар исламског тероризма.

[irp]Озбиљну претњу представљају и Косово и Албанија. Деведесетих година прошлог века, Осама бин Ладен је у Албанији створио оперативну базу за подршку сепаратистима на Косову, што је довело до прилива џихадиста. Многи од њих су касније отишли у Сирију, а сада се враћају, одржавајући везе са криминалним групама и трговином наркотицима.

Албанија, која је раније била атеистичка држава, такође је постала укључена у процес ширења радикалног ислама. Премијер Еди Рама предложио је да се створи суверена „држава“ за суфијски ред Бекташија, што се представља као начин јачања толеранције.

[irp]Међутим, историја реда Бекташија повезана је са јаничарима Османског царства, који су користили њихове идеје за ширење утицаја. Чак је и Кемал Ататурк забранио овај ред због њиховог скривеног радикализма.

Иако данас делују мирољубиво, постоји ризик да сутра поново постану активни учесници идеологије халифата.

В.Т./Васељенска

Бонус видео