Одговорност је скупа ријеч: Мржња и шовинизам умјесто порука мира и саосјећања на Дан жалости

Одговорност је скупа ријеч: Мржња и шовинизам умјесто порука мира и саосјећања на Дан жалости.

Прије два дана догодила се страшна трагедија на Цетињу, друго масовно убиство у том граду у последње три године. Данас је други Дан жалости у Црној Гори, а први је протекао, нажалост, у распиривању говора мржње дијела јавности.

Овакве трагедије изазивају невјерицу, али и отварају бројна питања о друштвеном уређењу у цјелини: почевши од безбједоносног сектора, па све до система превенције и заштите менталног здравља грађана. Позивају на насушну потребу за миром и помирењем у дубоко подијељеној Црној Гори.

Нажалост, док Црна Гора тугује – ријеч одговорност изгубила је свој смисао, јер у данима кад су све ријечи сувишне, док још увијек сабирамо жртве и сазнајемо о детаљима истраге и идентитетима жртава, дио јавности у Црној Гори одлучио је да се бави „великосрпским Трећим Рајхом“ и за стравично дјело Аца Мартиновића који је починио масовно убиство, а затим и самоубиство, оптужују Српску православну цркву, вријеђају патријарха и за системске проблеме чији су коријени и узроци у деценијама иза нас – оптужују једну етничку групу називајући је „идеолошком дјецом геноцида“.

Наиме, јуче је један од аутора блиских бившем режиму Данило Маруновић, на Дан жалости анализирао масовно убиство у Пријестоници и закључио да је то „све почело литијама“ а да данас „паклени план кроје Спајић, Милатовић и Запад“. Управо он је говорио о „великосрпском Трећем Рајху“ и „дјеци геноцида“.

Морбидне поруке са таквих адреса се нијесу зауставиле.

Група аутора који предају на Факултету за црногорски језик на Цетињу (Бобан Батрићевић, Аднан Чиргић, Александар Радоман), огласила се и додатно распиривила мржњу. И наравно, оптуживала „Цркву Србије“.

„Гадне и бескрупулозне поруке на друштвеним мрежама које су под пуним именом и презименом или псеудонимом ширили синоћ бивши и актуелни функционери власти и великосрпска идеолошка чеда страшна су слика која свједочи да би нам се већ сјутра могло поновити оно чему смо синоћ свједочили“, додавши да су својим „бескрупулозним понашањем пред камерама још једном су убили оне који су синоћ брутално убијени“ и „сваког ко се саосјећао са њима“.

Одговорност је скупа ријеч.

И док траже одговорност од надлежних органа, нажалост, не бирају ријечи. Или боље речено – свјесно бирају и поруке мржње и шовинистичке пароле?

Због чега се Црна Гора налази у овом предворју ужаса? Гдје је одговорност била прије три године? Гдје била јуче, а понајвише да ли ико осјећа одговорност данас? Шта се догађа са Црном Гором, па је мржња постала толико јака? А кључно питање је зашто се пред том мржњом ћути?

Таква „експлозија мржње“ коју су преко својих медија пласирали поменути аутори није се завршила само ту, и управо то говори о томе колико је јавна ријеч важна и колико обликује заједницу. И колико се та мржња, попут ватре, шири. Погледајте само неке од коментара испод вијести о саучешћу патријарха Порфирија:

А подсјетимо још и да се поводом трагедије на Цетињу јуче огласио и бивши предсједник Црне Горе и ДПС-а Мило Ђукановић.

О одговорности и на одговорност позвао је он који је на тему бившег СДТ Миливоја Катнића и осталих ухапшених – говорио о крвној освети у Катунској нахији и пријетио ,,борбама из шуме“.

“Не може и не смије бити заташкана никаквим исхитреним мјерама Владе и празнорјечивим жалопојкама које смо имали прилике да слушамо већ у првим наступима најодговорнијих”, истакао је некадашњи предсједник Црне Горе.

Ђукановић је изјавио саучешће настрадалима и оцијенио да да овај догађај на ,,застрашујући начин, нажалост, још једном потврђује да се црногорско друштво налази у условима дубоке кризе и угрожене безбједности сваког грађанина, сваког дјетета“.

Подсјетимо, Ђукановић нити ико из институција није одговарао за страшну жељезничку несрећу на Биочу 2006. када је погинуло 47 особа а више од 200 повријеђено, већ је сва кривица стављена на терет машиновође. А након тога су се различити злочини само низали. 

[irp]Одговорност? Позивамо све на уздржаност ових дана, на молитвено сабрање, уз искрену жељу да у новој години пажљивије бирамо ријечи, да бирамо мир умјесто мржње и да будемо људи.

ИН4С

Бонус видео