Остају разроки, деца се рађају као НАКАЗЕ: Ко откине листић са ове ЈАБУКЕ у Србији доживи НЕСРЕЋУ

Овако Левчани називају дивљу јабуку на десној страни пута Белушић-Опарић, на тромеђи катастарских општина Опарић, Белушић и Брајновац. Како год је називали, мештани овога краја, али и сви који су чули легенде о њој, зазиру од њене моћи, клоне је се и прилазе јој са страхопоштовањем, јер се боје њене ћуди. Сматрају је светом.

Легенда о несрећи која сустигне свакога ко откине макар и листић, толико је распростањена да је чак и једна фирма приликом асфалтирања одбила да искрчи дрво и “исправи” пут, већ је асфалт на тој деоници прошао поред дрвета, а кривина је остављена онако каква је и била. Пошто су се радницима машине непрестано гасиле, како се прича, схватили су да ту нису “чиста посла” и дрво и кривину оставили на миру.

Када је пре четири године јабука почела да се суши, а потом се њено стабло две године касније буквално располутило, мештани рековачке општине говорили су да то слути на несрећу. Пропадање јабуке тумачили су као наговештај временских непогода, слабих приноса, несрећа, па чак и неког раскола у Србији.

“И стварно”, причају наши саговорници, а потом набрајају дешавања. Наредне године уследиле су незапамћене поплаве у Србији, била је то година повећања саобраћајних несрећа, следеће године драстично је порастао број породичних трагедија и мафијашких обрачуна, а потом су уследила разна дешавања на политичкој сцени Србије…

– Дрво заобилазим у широком луку, јер ми је још прадеда Драгољуб, рођен 1899. године, рекао да се клоним, што је и њему рекао његов деда Милун, а то што се крошња расцепила предсказује нешто – рекао је Љубиша Стевановић, родом из Опарића пре неколико година за “Треће око”.

Занимљиво је да је дрво ове године “оживело”, а стабло зацелило. Левчани то опет повезују с мистиком. Наташа Богосављевић, родом из Опарића, радница општинске управе, сакупља народне умотворине и легенде из Левча.

– Распукло у народу буди страх и зле слутње, а олистало нову наду – каже Наташа.

Мештанин који се одселио у град похвалио се како ће да донесе грану. Кренуо је својим аутомобилом, али када је хтео да се заустави крај јабуке, слетео је с пута. Наташа наглашава да је коловоз био потпуно сув.

– Када је пре неколико година неко исекао грану, Левчани су у крошњу ставили новац и икону, као врсту откупа греха, а скрнављење дрвета учинили су младићи који су изашли из џипа београдских регистарских ознака иза њих се чуло да нису добро прошли – закључује Наташа.

Горан Јовановић из Бара каже да Левчани још увек проносе причу о томе како је кнез Милош, јашући коња, застао да се одмори у хладу дрвета. Чим је наставио пут, коњ се саплео и поломио предњу десну ногу. Кажу да је тада рекао: “Злоћудног ли дрвета, људи. Нигде ни рупе, ни рова, а коњ ми сломи ногу”.

Постоји и легенда да је хајдук Стеван Јаковљевић из Белушића легао под дрво да се одмори. Када се пробудио дуго није могао да отвори очи. Због спавања под злоћудним дрветом остао је разрок.

Прича се да је један Левчанин враћајући се са славе, пијан ломио гране дрвета. Његова деца била су наказе. Пре двадесетак година други Брајновчанин орао је близу дрвета. Чим је пошао кући трактор се преврнуо, а он је погинуо.

– Левчани верују и да је девојка, која је откинула неколико листића, умрла на дан своје свадбе – испричао нам је Јовановић.

Било како било, веровали у легенде о гумастом дрвету или не, тек оно је постало једна од природних знаменитости Левча.

Гумена јабука

Јабука је висока око три метра. Деценијама не мења облик, нити расте. Рађа сваке друге године ситан плод жуте боје сличан јабуци, али се нико није усудио да га окуси. Кора дрвета је неравна, а лишће је зелено читаве године, као да је реч о четинару. Назив је, веле, добило зато што се сечиво секире, којом је неки сељанин хтео да одсече стабло, од њега одбило као да је било од гуме.

Новости