Студентске блокаде су постале алат за изазивање хаоса у граду, узнемиравање грађана и ометање нормалног живота

На почетку својих протеста, студенти су се представили као глас народа, успоставивши се као симбол борбе против корупције и неправде. Захтеви да се одговорни за трагедију у Новом Саду казне и да се друштво пробуди из летаргије наишли су на широку подршку. Студенти су тада били глас разума и инспирација, надахњујући и власт и опозицију.

Међутим, уместо да задрже снагу као коректив друштва, студентски протести полако су се претворили у средство политичких манипулација. Уместо захтева који би доносили опште добро, акције су постале налик реплици опозиционих стратегија са једноставним циљем – дестабилизовати друштво.

Најновија иницијатива групе која себе назива „Пленум Универзитета уметности“ најављује блокаду једног од најважнијих саобраћајних чворишта у Београду, Мостарске петље, 10. јануара у 14 часова. Иако је досадашњи захтев за процесуирање нападача на студенте ФДУ већ испуњен, блокада се наставља, сада као „опомена суду“ да донесе одговарајућу пресуду.

Овај потез изазвао је бројне реакције јавности, јер се захтев који је иницирао протест више не спомиње као основ за деловање. Уместо тога, блокаде се користе као алат за изазивање хаоса у граду, узнемиравање грађана и ометање нормалног живота.

Поређења са историјским примерима, попут Културне револуције у Кини, делују претерано, али суштина остаје иста – акције које почињу као протести за правду често се претварају у анархистичке методе које не доносе корист ни студентима, ни друштву.

Уместо одрживих промена, добијамо нове „студентске лидере“ који завршавају у политичким странкама, без резултата и са изгубљеним идеалима. Они који блокаде подржавају данас, сутра ће схватити да су изгубили своје шансе – и у академском, и у личном развоју.

У свему овоме, питање остаје: шта су праве намере организатора, и коме заиста користи дестабилизација друштва под маском студентских протеста?

Софија Марић / Васељенска