Ко ће победити на изборима у Румунији – Брисел или воља румунског народа!

Увод који је донео Калин Ђорђеску, неочекивани победник у првом кругу избора председничких избора у Румунији наставио је подједнако занимљив заплет – Уставни суд је најпре прихватио, а онда поништио резултате из новембра прошле године, потпао под утицај Запада да је победник “руски човек” и да га је Москва погурала ка победи, а на расплет ове драме ће се, по свему судећи, сачекати.

Прва верзија сценарија Запада против “негативца” Ђорђескуа који је засметао јер не мисли у потпуности као Брисел, није добро прошла. Проевропске странке су се ујединиле и рекле да ће, како би се супротставили Калину, именовати заједничког кандидата Крина Антонескуа из Национално либералне партије, дугогодишњег посланика, који је већ једном ишао у трку за председника, али безуспешно. Али, он је одлучио да своју кандидатуру, како је рекао “самосуспендује”. Занимљиво је да је одлуку донео у дану када су истраживања показала да Ђорђеску, и поред свих притисака има тренутно 40 одсто подршке бирача (у првом кругу победио са 22,9 одсто). Бројке кажу да је Антонеску на око 20 процената.

Он је навео да се не повлачи дефинитивно, али да тражи да се одреди датум нових избора и да има недвосмислену подршку партија које га кандидују. Ситуација би могла бити јаснија вечерас за када је најављен састанак владајућих партија.

У румунским медијима се помињало да ће нови избори у марту, али се сада најављује да би гласање могло бити и после Ускрса, а као један од разлога се наводи и да је одлагање због бројки из истраживања које се не свиђају власти.

“Очекује се дискусија око датума, али и о заједничком кандидату за председничке изборе након што је Антонеску, кога су лидери три странке првобитно најавили као коалиционог кандидата, изјавио да у овом тренутку разматра своју кандидатуру, јер још није одређен датум избора, а и није била једногласна одлука о његовом изласку на изборе”, наводи се у румунским медијима уочи вечерашњег састанка.

Ових дана се могло прочитати да је Антонеску кандидат са клупе за резерве, да нема подршку народа, а критике су долазиле и из партија које су га кандидовале. Помињало се чак да би у изборну трку, уместо Антонескуа, могао да уђе социјалдемократа премијер Марсел Чолаку, који тек што је скрпио проевропску владу.

Иако је првобитна идеја била да на Калина иде један “јак проевропски кандидат”, ову опцију руши Елена Ласкони председница Странке за спас Румуније. Она је била друга у првом кругу избора (19,7 одсто), те се очекивало да сада неће у нову трку. Али, каже да хоће.

“Имам велику одговорност иза себе и када то кажем мислим на више од 1,7 милиона гласова и не могу да се повучем. Била сам у другом кругу. Анкете су показале да ћу победити на председничким изборима. То је шести покушај да ме извучете из игре”, поручила је Ласконијева.

Кандидатуру је најавио и Нишикор Дан, градоначелник Букурешта који је независтан кандидат.

Бивши премијер Румуније, а сада посланик Виктор Понта који је, такође, имао примедбе на кандидатуру Антонескуа, рекавши да је многе пројекте започео, а ниједан завршио, критиковао је и председника Француске Емануела Макрона, јер је говорио о мешању Русије у румунски изборни процес.

“Ако господин Макрон има неке јасне доказе у вези са руским мешањем и манипулацијом на изборима 2024. године, мислим да је и он дужан да нам каже – да бисмо могли да предузмемо законске мере и да се бранимо! Ако нема доказа, онда је он тај који покушава да промовише изборно мешање и манипулације у Румунији – и мора одмах да престане! Не могу стално да нам говоре из других земаља шта и како да гласамо у Румунији – доста је”, рекао је Понта.

Макрон је раније навео да је “Румунија морала да поништи председничке изборе због мешања у изборе и манипулација које се јасно приписују Русији”.

Истовремено, Ђорђеску наставља битку да покаже да је његова победа била чиста као суза. Он ће ове недеље кренути у прикупљање потписа за одржавање другог круга председничких избора, како је било планирано пре поништавања, и у којем би се такмичили он и Ласконијева. И даље се не зна хоће ли му бити дозвољено да се опет кандидује на новим изборима, кад год буду били.

Политички противници га пореде са Чаушескуом, говорећи да је некадашњи председник Румуније који је стрељан после рушења власти, био отворенији у ставовима од Ђорђескуа, како би уплашили Румуне.

Некадашњи амбасадор Србије у Румунији Бранко Бранковић каже за РТ Балкан да се на румунску политичку сцену врше притисци са свих страна, али највише са Запада, почев од тога да признају тзв. Косово, па да влада буде проевропска…

“Ђорђеску је у првом кругу добио већину, али је то поништено. Они који су то урадили под утицајем захтева из иностранства, нису били зрели политички да схвате да такав потез може само да иде у корист Ђорђескуа и садашња ситуација показује да је то тако. Сада је велики притисак да се сви уједине не би ли добили више гласова од њега. И зато су се у првој фази и ујединили, али је то груписање снага толико видљиво и провидно да опет иде у корист Калину”, анализира Бранковић и додаје да је Румунија битна за Запад због три НАТО базе.

Према његовим речима, поређење са Чаушескуом, у ствари, говори о безнађу друге стране – страху и евидентној процени да не могу ништа да ураде.

“По мени је Ђорђеску добио изборе кад год да буду. Етикетирали су га као проруског, а то није тачно, он хоће сарадњу и са Истоком и са Западом. Са Западом се подразумева, јер је Румунија у ЕУ и НАТО, али хоће да отвори и врата сарадње са Русијом. Показало се да је ЕУ направила историјску грешку када је увела санкције Русији на захтев САД и себе довела на просјачки штап”, тврди Бранковић.

Све у свему, данима се у Румунији полемише ко је коме дао паре и донео гласове, а једина доказана истина је да се у овом тренутку не зна “ни ко пије, ни ко плаћа”.

РТ