КРИЗА МУШКОГ ПОЛА У САД

Доказе о деградацији мушкараца у САД можете видети свуда. Ако се ради о мушкарцу средњих година, вероватно је већ упознао најмање једног мушкарца који је током последњих неколико година извршио самоубиство, а ако има децу, може приметити да ћерки некако све боље полази за руком него сину. Девојчице имају боље оцене у школи и на студијама, мање пуше марихуану, мање играју видео-игре и уписују се у престижније колеџе чешће него дечаци.

Ако је у САД човек послодавац, онда примећује да запослени стижу на време, док се млади често не могу похвалити тиме.

И ако човек живи у САД, постоји могућност да је био сведок низа страшних масовних убистава уз употребу ватреног оружја – много чешће него раније – и она нису дела жена: у сваком случају испоставља се да је убица мушкарац. Нешто алармантно се дешава са Американцима и свако ко прати ситуацију то разуме.

Зачуђује да се о томе врло ретко говори у јавности. Амерички политичари обећавају да ће створити повољније окружење за жене и девојчице, које, кажу, живе у веома тешко време за њих. Мушкарцима није потребна помоћ, они су „патријархални“ и с њима је све у реду, чак одлично. Да ли је то тако? Шта каже статистика?

ЗАТВОРСКА КРИЗА И ВИСОКА СМРТНОСТ
Почнимо са основним подацима о животу и смрти. У Америци просечан мушкарац умире пет година раније од просечне жене. Разлог је делом зависност од алкохола, јер мушкарци имају двоструко већу шансу да постану алкохоличари. Поред тога двоструко је вероватније да ће умрети од предозирања (наркотицима). У Њу Хемпширу, једној од држава која је највише страдала од опиоидне кризе, 73 одсто људи који су умрли од предозирања били су мушкарци.

Међутим, најтужнији разлог за краћи животни век мушкараца је самоубиство – 77 одсто свих самоубистава у Америци изврше мушкарци. Њихов укупан број убрзано расте: од 1997. до 2014. број самоубистава америчких мушкараца средњих година повећао се за 43 одсто. Међу самоубицама доминирају Индијанци и бели Американци, који отприлике 10 пута чешће од Латиноамериканаца и жена тамне коже посегну на свој живот.

Често се у САД прича о „затворској кризи“, што је такође доминантно мушки проблем, јер више од 90 одсто утамничених јесу мушкарци.

Проблеми с делинквенцијом и криминалом су веома разноврсни, али знамо да почињу у раном добу и опет се у Америци односе на мушкарце. У поређењу с девојчицама, дечаци напуштају школу, што је преломни тренутак у њиховом уласку у криминалне воде. Статистика ово потврђује. Девојчице чешће завршавају средњу школу него дечаци, и много чешће одлазе на колеџе, које успешно завршавају. У школама свих нивоа дечаци су већином актери догађаја који су последица „лошег понашања“, тј. „крше прописану школску дисциплину и моралне норме“. Једна студија показује да се поремећаји хиперактивности дијагностикују код једног од пет дечака у средњој школи. Код девојчица се то дешава једном у 11 година. У многим таквим случајевима задужене институције и стручњаци борили су се против „кршења дисциплине и морала дечака“ тако што су им лекари преписивали фармацеутске психо и друге лекове, при чему дугорочне последице узимања ових лекова нису у потпуности проучене, али међу њима доминира, како указују бројна истраживања, депресија, која се јавља у зрелијим годинама, а она је основа за самоубиство.

Жене значајно надмашују мушкарце међу студентима дипломских и постдипломских студија, често стичу докторат, а све их је више међу кандидатима на правним и медицинским универзитетима.

Мушкарци трпе и због пада плате. Наиме, од 1979. до 2010. године, цена радног сата за радно способне мушкарце, са средњим образовањем, пале су за око 20 одсто. Истовремено, плате жена са средњим образовањем су се у истом периоду повећале. Пад индустријске производње углавном погађа мушкарце. Данас у Сједињеним Државама има седам милиона радно способних мушкараца који не раде. Скоро половина њих свакодневно узима лекове против болова.

Број младића који склапају брак значајно се смањио, у односу на период од само неколико деценија раније – док се број разведених мушкараца повећао. Скоро свако пето дете у САД одгаја самохрана мајка, што је дупло више у односу на 1970. године. Број дечака који одрастају без оца повећан је за неколико милиона. Млади одрасли мушкарци сада имају већу шансу да живе са својим родитељима него са супругом или партнерком. Код младих жена то није случај: неудате жене купују куће скоро двоструко чешће од самаца. Број жена премашио је број мушкараца и међу имаоцима возачких дозвола.

ПОГРЕШНА МЕТОДОЛОГИЈА
Сваки пут када се током јавних расправа отвори тема о разлици између полова, све се сведе на разлике у платама. „На сваки долар који заради мушкарац жена заради 77 центи.“ Овај податак се стално спомиње – понављају га председници државе и многи кандидати за неку политичку функцију… Међутим, овде постоји велика методолошка грешка, јер се пореде сви мушкарци са свим америчким женама у свим професијама. Ниједан социолог неће назвати таква мерења ни коректним ни разумним.

Ове бројке не значе ништа, то је посебна статистика да би се довели у заблуду. Ако упоредимо мушкарце и жене с упоредивим искуством, а који раде исти број сати недељно на сличним позицијама и за слично време – а то је правилни начин да заиста нешто измеримо – овај „јаз“ практично нестаје, односно преокреће се у корист жена. На пример, у једној студији, на основу података из пописа становништва, установљено је да неудате жене старости од 20 до 29 година које живе у градовима тренутно зарађују у просеку осам одсто више од мушкараца исте старости и брачног статуса. Иначе, већину руководећих позиција сада имају жене. А жене у просеку добијају више поена и приликом мерења IQ на тестовима у односу на мушкарце.

Мушкарци почињу да заостају чак и на физичком плану. У једној новој студији пронашли су да скоро половина младих не може да прође основне стандарде из физичког предвиђене за младе регруте америчке војске. Тачно 70 одсто америчких мушкараца тренутно је гојазно, док је за америчке жене тај број 59 одсто.

Али застрашујућа је чињеница да мушкарци постају мање мушкарци на фундаменталном нивоу: на пример, број сперматозоида у ејакулату драстично се смањио у свим западним земљама. Данас, ако се пореде подаци из 1970-их година прошлог века, број сперматозоида је чак за 60 одсто мањи, а научници не разумеју зашто је то тако. Ниво тестостерона код мушкараца такође је нагло пао. На пример, утврђено је да се просечна количина тестостерона код мушкараца смањује за један посто годишње, од 1987. године, а то нема никакве везе с узрастом. Другим речима, код 40-годишњег мушкарца у 2017. години ниво тестостерона је за 30 одсто нижи у односу на просечног 40-годишњег мушкарца из 1987. године.

Забрињава да нема позитивних трендова. Наиме, смањени ниво тестостерона код мушкараца је повезан с депресијом, апатијом, повећањем тежине, смањеним когнитивним способностима… Ништа слично се с толико много људи раније није дешавало. Зато је важно упознати људе са овим процесом, упознати их с деградацијом мушкараца да би се поправило што се поправити може. Међутим, медији игноришу ову тему. Она се из неких разлога сматра „маргиналном“, чак и у научним институцијама. У САД не постоји ни једна једина студија коју је спонзорисао Амерички национални институти за здравље, а да се тиче смањења нивоа тестостерона. Зато су финансирали студију, цитирамо: „Учесталости праксе одржавања стидних длачица међу женама у САД са предлогом мера како да то чине“.
Када се, дакле, саберу сви подаци, откривају нам јасну слику: амерички мушкарци слабе, како телесно, тако и умно и духовно. Међутим, политичари и интелигенција САД се понашају као да овај проблем не постоји, али је још горе што су обрнули тезу: жене су жртве, а мушкарци тирани, а свако ко се бори против ове догме може бити медијски линчован.

Ево још једног примера: иако су жене испред мушкараца у сфери високог образовања, руководство готово свих факултета издвајају средства за „женске студије“, чији је главни циљ напад на „моћ мушкараца“. Исту поруку понављају политичари: „Мушкарци имају привилегован положај у америчком друштву, а жене су потлачене.“ Али то је застарели поглед на Америку која више не постоји. То је заправо катастрофална лаж. У сваком случају, игнорисање мушког пада није добро ни за кога. Мушкарци и жене су потребни једни другима, то су основни принципи биологије. То је уједно и стварност у којој смо сви живели – с нашим родитељима, с браћом и сестрама, с пријатељима.

ИЗВОР: http://www.pecat.co.rs/2019/06/kriza-muskog-pola-u-sad/

Зоран Милошевић