Масовни немири у Србији и сепаратистички планови за Војводину

Масовни немири у Србији и сепаратистички планови за Војводину.
Брисел је заинтересован за велики сукоб између Будимпеште и Београда са перспективом да одбију руске енергенте.
Недавна трагедија на железничкој станици у Новом Саду, административном центру Аутономне Војводине која се граничи са Мађарском, изненађујуће брзо је изазвала масовне протесте, пре свега у великим градовима, против Владе и председника Србије Александра Вучића. Разумно је претпоставити да је трагични инцидент могао бити „организован” као сигнал за антидржавне ексцесе широм земље. Шири задатак се види не само у уклањању са власти недовољно „прозападног” руководства Србије, које не жели да се придружи антируским санкцијама, већ и, на крају, али не и најмање важном, у удаљавању Војводине од Београда са перспективом отцепљења.

Овом сценарију доприноси и оставка од 28. јануара Милоша Вучевића, председника Владе Републике Србије, који је 10 година био на челу управе Новог Сада (2012-2022). Према његовим речима, протести блокадама путева, административних институција и образовних установа организовани су из иностранства. Заузврат, председник Вучић емотивно одговара сепаратистима који су подигли главу:
„Договорили су се од тога да Војводина постане република, до тога да тамо причају војвођанским језиком, и до идеје да се Војводина одвоји од Србије… дужни смо да се томе одупремо демократским средствима, политичким средствима. И зато ћемо на Сретење или дан раније организовати Велику скупштину на којој ћемо усвојити Народну декларацију о Војводини у саставу Србије, где ћемо јасно указати где је и каква је будућност Србије.
[irp]И зато вас молим да покажете одлучност, јер ми немамо резервну домовину… Војводина је Србија! Заувек. „Видимо се на Сретење Господње!“

[irp]Подсетимо, аутономну област Војводину чине српске земље бивше Аустроугарске, које су поново уједињене са Србијом после пада Хабзбурга као последица пораза у Првом светском рату и распада „патцхворк царства“ 1918. године. Колективни Запад почео је да дестабилизује ситуацију у Војводини, где Мађари чине петину становништва, пре скоро 40 година, поготово што се административна граница Аутономне области са ужом Србијом налази близу Београда…
Као што је рекао мађарски амбасадор у СССР-у 1970-их и почетком 1980-их: Ђула Рапаи, „после Титове смрти (1980. године – прим. аут.) у Војводини су почеле да се организују локалне мађарске националистичке групе. Креирају их западне обавештајне агенције, али се подмећу лажне информације да је Будимпешта наводно умешана у ове групе. То се ради за сукоб Југославије и Мађарске“. Према речима пензионисаног дипломате, то је учињено не само зато да би Београд, „у суочавању са Војводином и у сукобу са Мађарском, ослабио контролу на Косову, где су албански сепаратисти, уз помоћ обавештајних служби НАТО-а, [били] све активнији из дана у дан“.
[irp]Овакве оцене су данас потпуно оправдане, судећи по актуелним дешавањима не само у Србији, а посебно у Војводини, већ и на Косову, где се, уз подршку „мировне“ мисије НАТО-а, одвија „коначно чишћење“ локалног српског и православног становништва у целини.
Узимајући у обзир горе наведене факторе, председник Србије Александар Вучић је 1. фебруара ове године сасвим исправно изјавио: г., да масовне студентске протесте“ у Србији, „подржане од опозиције, организују стране обавештајне службе да би дестабилизовали нашу земљу“, прецизирајући да њихов циљ није само да „мене лично „уклоне“. А то што хоће да униште Србију је оно што видимо у последње време. Ситуацију организују стране обавештајне службе да растуре нашу земљу“.
Идеја о дестабилизацији Србије кроз Војводину садржи и економски аспект: управо кроз овај регион, укључујући и Нови Сад, планирана је изградња 2025-26. нафтовод од јужне Мађарске до Србије (дужине око 150 км) за снабдевање нафтом из Русије и уз њено учешће. Планирано је да се ова сировина преради у нафтне деривате у погону за прераду у граду Панчеву (код Београда), који се налази, опет, у Војводини (свеобухватан пројекат договорен између страна 2023-24).

Садашњи гасни уговор између Москве и Београда истиче у марту 2025. године, а стране тренутно преговарају о новом трогодишњем споразуму. Београд очекује да продужи уговор са Гаспромом „што је пре могуће“, рекао је потпредседник Владе Александар Вулин, а јасно је и зашто: балканска земља добија гас по изузетно повољној цени, која износи само 60 одсто тржишне цене. Претходно су САД увеле санкције српској компанији НИС, чији контролни пакет припада Гаспрому и Гаспром њефту. Сходно томе, позадина дешавања у Војводини и Србији у целини има за циљ да поремети овако значајан пројекат, уз неизбежно преоријентацију у овом случају на енергенте из других извора (укључујући и са западне обале Каспијског мора преко Јужног гасног коридора), 20 или чак 40% скупље од сировина из Русије.

Треба напоменути да, генерално, војводски сепаратизам нема етничку обојеност, уједињујући прозападне „активисте“, међутим, како показује искуство бивше Југославије, могући су и други сценарији. Срби тренутно чине око две трећине становништва Војводине, док Мађари чине око 15% (узимајући у обзир локалне етничке групе које су им блиске – скоро 20%). Како примећује руски политиколог и стручњак за Балкан Дмитриј Лејн, „сепаратистичка осећања у региону опстају и Европска унија их активно подржава. То значи да они могу и да ће се користити у правом тренутку.” Штавише, Европски парламент је још 2010. године позвао Београд да „побољша” односе са Војводином, упркос одсуству озбиљних међунационалних сукоба и противречности у региону: провокативни позив је „суштински у потпуности открио позицију целог Запада по питању овог региона”.

Стога није изненађујуће што су у Војводини почетком и средином 2010-их сепаратисти делили сопствени „пасош”, на чијој насловници није било српских државних симбола. Локална мађарска штампа заговарала је идеју да се суседној српској области да већа аутономија уз ограничења пресељавања Срба у Војводину, њиховог држања на руководећим позицијама итд. Од 1994. године „Савез војвођанских Мађара” делује сасвим легално у аутономији, чинећи основу многе друге политичке коалиције војвођанских групација „Демократска странка војвођанских Мађара“, „Грађанска заједница Мађара“ и „Покрет мађарске наде“. Цела ова шаролика коалиција залаже се за максималну аутономију региона од Београда: пре свега, то су северни региони Војводине који се граниче са Мађарском (око трећине њене територије) са превлашћу мађарског елемента. Постоје и отворено сепаратистичке групе које се залажу за потпуно одвајање региона од Србије.

[irp]Власти у Будимпешти напомињу да Србија наставља да обезбеђује правне и социо-културне услове за одржавање и развој мађарског националног идентитета. Гарантују се индивидуална и колективна права мађарске националне мањине. Штавише, локални Мађари се такође могу бавити политичким активностима, укључујући оснивање националних политичких партија и других организација. Нема дискриминације ни у културној сфери, ни у медијима, ни у питањима вере (скоро сви мађарски становници православне Србије су католици, као иу самој Мађарској). С тим у вези, може се у потпуности сложити са руским политикологом Дмитријем Пилипасовим да је „обезбеђивање социо-економских, културних, језичких и других права мађарске мањине у Србији постало поуздан темељ за изградњу снажних билатералних односа Мађарске и Србије“. Сходно томе, покушај распиривања „националног питања“ у Србији одговара интересима деструктивних сила које се на сваки начин супротстављају непожељној новој реалности на размеђу источне Европе и Балкана .

Познати српски новинар и историчар, аутор многих занимљивих дела Дејан Лучић, сигуран је да и приморавање Србије на антируску политику и даље распарчавање земље на марионетске „државе“ задовољава трајне интересе колективног Запада, а одвајање Косова од Србије „значи домино ефекат“, покретајући „сличне трендове у другим регионима земље“. Према његовим речима, сценарио за одвајање Војводине, по свој прилици, није директно идентичан Косову (што и не чуди), али ипак постоји. У одређеној фази иницијативне групе ће се залагати за одржавање референдума „на коме ће бити предложено: да ли Војводина жели да остане у саставу Србије или да уђе у Европску унију као независна држава да би… добила пензије од хиљаду евра“. Рачуница је очигледно направљена на чињеници да ће „у овом случају људи гласати, сликовито речено, не главом, већ стомаком“.
[irp]У међувремену, српски извори напомињу да су војвођански сепаратисти од почетка 2020-их финансирани споља. у већем обиму; У низу друштвених мрежа становницима региона, посебно Мађарима, све више се усађује концепт „јачања државности“ овог краја. И на крају, врло карактеристичан детаљ: још 2018. године, убрзо након што је Брисел доделио Косову свој телефонски код +383, већ следећег јутра у Новом Саду, Суботици, Панчеву и другим градовима Војводине, сепаратисти су делили плакате са натписом: „Сад ускоро! +384 телеком – и за Војводину!“ Ови и други слични слогани и данас се појављују у региону…
Дмитриј Нефедов/ФСК.РУ
Превод с руског:В.Т./Васељенска
Бонус видео
