Раскол Европе

Раскол Европе.

Сведочанство растућих несугласица представљао је састанак лидера Европе у Паризу

[irp]Празна прича — такав је исход „ванредног самита“ европских лидера који је одржан у понедељак у Паризу. У њему су учествовали лидери Немачке, Велике Британије, Пољске, Шпаније, Холандије, Италије, Данске и Европске уније, као и генерални секретар НАТО-а Марк Руте.

Састанак је био посвећен разговорима о Украјини и безбедности у Европи у светлу предстојећих преговора Русије и САД. Једно од кључних питања била је могућа управа западних трупа у Украјину. Међутим, гора је родила миша — није било заједничког саопштења, нити конференције за штампу француског председника Емануела Макрона, који је организовао овај састанак у Паризу. Како је изјавио новинарима премијер Пољске Доналд Туск, на самиту нису донете никакве одлуке у вези са Украјином.

А председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен дала је само опште изјаве, рекавши да мир у Украјини мора бити праћен поузданим безбедносним гаранцијама, али није прецизирала каквим тачно.

„Данас смо у Паризу потврдили да Украјина заслужује мир кроз истрајност. Мир који поштује њену независност, суверенитет, територијални интегритет, уз поуздане безбедносне гаранције“, написала је председница ЕК на друштвеној мрежи X, напомињући да ЕУ треба да јача сопствену одбрану.

[irp]Незадовољна састанком била је италијанска премијерка Ђорђа Мелони, која је, како је пренео италијански лист Sole 24 Ore, изјавила да самит европских лидера не би требало да постане „анти-Трамповски формат“.

Она је истакла да, ако САД „раде на постизању мира“, онда и Европа „треба да допринесе том процесу“. По њеним речима, Европска унија би требало да сарађује са Сједињеним Државама и њиховим председником Доналдом Трампом у решавању руско-украјинског сукоба.

[irp]Италијанска премијерка се уједно запитала колико је реална могућност слања европских војних снага у Украјину, оценивши ту иницијативу као „најкомпликованију и најмање ефикасну“. По њеном мишљењу, Европа мора да се ослања на безбедносну подршку САД, док Украјина треба да добије гаранције које ће спречити обнову борбених дејстава.

“ Мелони сматра, — пише италијански лист La Stampa, позивајући се на изворе из њеног окружења,“ — да је формат самита који је изабрао председник Француске погрешан“. Према ставу италијанске премијерке, Брисел би био прикладније место за овакве скупове, како би све државе могле да изнесу своје ставове.

Како преноси исти лист, Мелони подржава став потпредседника САД Џеј-Ди Венса о потреби веће самосталности Европе и сматра да овакви састанци треба да буду усмерени на сарадњу са америчким председником Доналдом Трампом у циљу окончања украјинског конфликта, а не да се претварају у „анти-Трамповске платформе“.

[irp]Француска страна у Паризу је поново изнела ратоборне ставове. Европа мора да заузме офанзиван став у заштити својих стратешких интереса у светлу изјава Сједињених Држава, с којима долази до промена у односима, као и да настави да брани Украјину и повећава војни буџет, изјавио је француски министар за прекоморске територије Мануел Валс.

„Време наивности је прошло. Прве изјаве Доналда Трампа, говор потпредседника САД Џеј-Ди Венса пре неколико дана, као и први потези америчке дипломатије, више него икада обавезују Европу да реагује. То нас обавезује да наставимо да штитимо и подржавамо Украјину, да повећавамо наше војне буџете и заузмемо офанзиван став“, рекао је Валс за радио Franceinfo.

Према његовим речима, иницијатива председника Француске Емануела Макрона да организује састанак неких европских лидера поводом Украјине „од суштинског је значаја за наше стратешке интересе, и француске и европске… Очигледно је да се дешавају промене које нас обавезују да преузмемо одговорност у овом историјском тренутку“, рекао је Валс на питање да ли су САД и даље савезник Европе.

„У свету се дешавају промене — са овом америчком суперсилом која игра своју улогу у потпуности. У том контексту, морамо да бранимо одређене концепте глобалног поретка и европске безбедности. Европа се налази у историјском тренутку: или ће нестати, бити избрисана из историје, или ће прећи у офанзиву и почети да брани своје стратешке интересе у сферама одбране, дипломатије и економије“, закључио је Валс.

[irp]Сличан агресиван став заузела је и Велика Британија. Како пише енглески Guardian, премијер Кир Стармер позвао је Доналда Трампа да пружи америчку „подршку“ европским мировним снагама у Украјини, тврдећи да је то једини начин да се Русија одврати од поновног напада на ту земљу.

С друге стране, немачки канцелар Олаф Шолц оштро је против било каквих разговора о слању мировних трупа у Украјину, називајући такве дискусије „потпуно преурањеним“ и „крајње неприкладним“ док рат траје.

[irp]На ову подељеност европских држава указују и медији. Financial Times констатује да су се европске земље сукобиле поводом питања слања трупа у Украјину током кризног самита, чији је циљ био да се постигне консензус о томе како одговорити на мировне преговоре председника САД Доналда Трампа са Русијом.

Неуспех самита у Паризу био је толико очигледан да га је признала чак и New York Times, који критикује Трампа, истичући да су се „појавиле пукотине“.

[irp]Руске власти такође су коментарисале овај исход, истичући да су европски лидери пропустили прилику да допринесу мирном решавању украјинског сукоба.

Андреј Соколов/Столетие.ру

Бонус видео