СВЕТА ЗЕМЉА МОРАВИЦА – ИЗБРИСАНА СРПСКА ЗЕМЉА

СВЕТА ЗЕМЉА МОРАВИЦА – ИЗБРИСАНА СРПСКА ЗЕМЉА.

Заклела се земља рају, да се тајне све дознају, каже народна пословица.

А у Св. Земљи Моравици можемо видети живо остварење исте пословице. Земља Моравица, друго плућно крило Српства.

Српска земља од Нордијских империјалиста обрисана из историјске науке, а са њом и 50% српске историје! Српска земља од домаћих изрода константно урушавана без наде за њену обнову, од домаћих “изрод интелектуалаца” вечито гурана у запећак и на дно, са систематским затупљивањем народа. Српска земља од “пријатеља” стидљиво истраживана, а од непријатеља константно брисана и гурана у Рашку. Српска земља – Просветитељски центар васколиког Српства, у најстаријој српској престоници и највећем српском средњевековном граду…

Моравицама, на ушћу трију Моравица, данас позната као Ариље по њеном заштитнику, као и заштитнику целе Земље, Св. Свештеномученику Ахилију Моравичком (Српском). Српска земља којој је украден њен заштитник, смештен у Тесалијску равницу, код нас избрисан из сећања а за ускогрудну јавност потурише причу, како су њега у Ариље донеле грчке избеглице из Тесалије (иако Грка, у Тесалији до 20-ог века, никад није било). Под палицом Црног Папе из Фанара, одузет му мученички и чудотворачки венац, као и само достојанство у Васељенском Православљу, где до ропства бише међу највећима у поштовању и део Божанске Тријаде Чудотвораца Првог Васељенског сабора, уз Св.

Николаја Мирликијског и Св. Спиридона Тримифунтског који својим чудима ношени Духом Светим, понизише Аријанце. Од истих и других јеретика, касније Ахилије и пострада, на реци Моравици и његове мошти положене бише, на гробљанску базилику на исто место где је његов гроб данас, и ту лежаше миленијум и по, кад му се траг у ропству изгуби. Задња 2 века, Ахилије је само локални светац Ларисе и Ариља. Српска земља, коју затира и духовна интелигенција предвођена највишим свештенством. И ако исти скоро век, вукоше некакву иницијативу за обнову Моравичке епархије (у немањићком добу, епархија са највишим достојанством у СПЦ, а ариљски митропилити најпоштованији), која никад није обновљена. Након пропасти, сваког покушаја обнове, поста седиште српског Подворја у Москви, са истим звањем.

Свим овим уништише Св. Земљу Моравицу и потпуно изменише њен идентитет и карактер, са представком Ариља (име манастира и самог гробља које је на целом потезу данашњег града – над подземним градом) као мале вароши Ариља настале у 10- веку где је краљ Драгутин случајно саградио Храм, који је уједно био седиште епархије, а у доба Душана Митрополије.

Само име Моравице је готово избачено из употребе и увек стидљиво спомињано. А саме Моравице, сежу старошћу до потопа, са одувек стратешки важном тржницом (путем), још из времена антике. А касније познатом као Моравски пут – српски, Via Militaris – римски, Велика Џада – турски. Велики српски центар, попут Сирмијума. Како у пред римско, у доба Рима, тако и по римском добу. И изнад свега велик центар Хришћанства још од доба апостола и једна од првих епископија, а посебно након страдања Св. Свештеномученика Ахилија Моравског. И коме су српски цареви подигли неколико храмова, на истом месту и где су многи од њих крунисани, у овом великом српском центру, старијем и од самог Цариграда.. престоници Мораве. Од Цара Јустинијана (подигао највећи храм и обновио утврђења Моравичког града), преко Немање и Саве до Краљевске браће Милутина и Драгутина, краљевића Урошица који се ту, монашки подвизиваше, као монах Стефан да једног дана буде произведен у српског Патријарха Саву III. Прерана смрт га је у томе омела, али одмах након погреба из његовог гроба је потекао целебни миро. Српска Црква га је канонизовала и прозва Мироточивим, попут његовог чукундеде Немање.

Непријатељи Моравице у ропству сравнише са земљом, а након ослобођења од Турака на месту Моравица, насташе 3 мала града : Ариље, Ивањица и Пожега. Остаде само Ахилијев манастир на гробљу звани Ариље..да сведочи истину до данашњих дана. А њено наслеђе , њену историју и светиње, преузеше у XIX веку, новоформирани велики центри Чачак ( средњевековни Градац подно Моравичке свете горе ), Ужице и расподелише их својим новоформираним окрузима и срезовима, као и сама Жичка Епархија( основана крајем XIX века ).. расточише и избрисаше, ревносније од својих ментора са Запада и Фанара. За придобијање историјске потпоре новоформираних центара, заборавивши на главни. Градац ( Чачак ) узе себи за право да свој округ назове по древним Моравицама, без њиног помињања а полажући „право“ на њину историју, а у другој половини XX века Моравицама одузеше и Ивањицу. Док, пак Ужице, избриса једног од последњих великих Жупана Моравице.. Николу Алтомановића, а једну од појасних утврђења Моравица повише Ужица прогласише његовом престоницом, местом његовог хватања и страдања. И ако Никола столоваше у Моравицама, у чијој близини би ухваћен, од удружене коалиције обласних српских великаша предвођених кнезом Лазаром, ослепљен и одакле му се из историје брише сваки траг. У утврђењу Прилипац/ Прилепац ( како се место и данас зове ), где доцније кнез Лазар подиже своју задужбину.. данас Богородичину Цркву као своју покајницу. Док Чачак, преко Градца имаше историјски континуитет постојања ( где Велики Жупан Моравице Страцимир подиже своју задужбину.. Цркву Богородице Градачке ), само Ужице, као варош много касније основаше Турци, са много џамија. А сама ова 2 центра као велике основаше сами Моравичани – Ариљци, Пожежани и Ивањичани, чији је генетски код и даље већински и доминантан у оба места. Да се Власи не досете, исти империјалисти поделише ове 2 области на Златиборце- Ере и Чачане- Гребиће уз међусобна трвења..да потпуно избришу Моравски идентитет ( што су у многоме успели ).

Наслеђе Св. Земље Моравице (најстарија српска земља уједно са Рашком) се и данас огледа, у њеним многобројним светињама као и утврђењима… предвођеним древним манастиром Св. Ахилија – највећом светињом земље Моравице, манастирима Клисуром и Годовиком, Моравска Св. Гора (познатија као Овчарско-Кабларска), Жича, Проидворица, светињама Моравичког Старог Влаха,Раче и многобројних осталих знаних и незнаних светиња, које су подробније описане у овој књизи. Неке су изостављене, због недостатка писане грађе. Надајмо се да ће у блиској будућности и те рупе бити попуњене. Св.Земља Моравица- са светињама равна Косову и Метохији! Косово и Метохија пре Косова и Метохије! Јер Истина се не може сакрити! А исти имеријалисти, данас журе, да све то наслеђе Св.Земље Моравице, са њеном престоницом, сакрију и униште! Божија ће свакако бити последња!!!

Нека дан Христовог васкрсења, уз ову књигу донесе и скоро Васкрсење Св. Земље Моравице. Амин

О Васкрсењу Христовом
Лета Господњег 7532-ог

Вампир Сердар Јован Мићић

У Христа Бога благоверни и самодржавни: Велики Жупан Моравице, Кнез Рујанско-Ариљски и Чувар Моравичког трона

Магазин/Политика.рс

Бонус видео