Зашто НАТО не бомбардује Сирију као што је Србију?

Зашто НАТО не бомбардује Сирију као што је Србију?

Док се у Сирији настављају крвави сукоби у којима страдају хиљаде цивила, међународна заједница, а посебно НАТО, показује потпуну равнодушност. Иако су исти ти западни центри моћи 1999. године оправдавали бомбардовање Србије као „хуманитарну интервенцију“, данас, када је на Блиском истоку у току један од најкрвавијих сукоба 21. вијека, не чује се ниједан озбиљан позив на војну акцију.

[irp]Ове недеље у Сирији је убијено више од хиљаду људи, од чега преко 700 цивила. Хришћанска популација у овој земљи је драстично смањена од почетка грађанског рата, а према подацима The Syrian Observera, у Сирији је остало свега око 300.000 хришћана. И поред оваквог егзодуса и масовних злочина над цивилима, реакција Европске уније свела се на неколико реченица осуде, без икаквих конкретних корака.

С друге стране, 1999. године НАТО није имао никакву дилему. Без одлуке Савета безбедности УН, извео је 78-дневно бомбардовање СР Југославије, уз оправдање да је то био „одговор на хуманитарну катастрофу на Косову“. НАТО је тада тврдио да Србима неће дозволити „етничко чишћење“ и „угрожавање цивила“. Ако је то био стандард, зашто он данас не важи за Сирију?

[irp]Одговор је јасан – Запад интервенише само онда када је у питању његов политички или економски интерес. Док је Србија била легитимна мета јер је ометала геополитичке планове НАТО-а на Балкану, Сирија није. Западним елитама одговара дуготрајан сукоб који исцрпљује регион и слаби позицију Русије и Ирана. Судбина хришћана у Сирији за њих је потпуно небитна, као што им је небитна била судбина Срба на Косову или у Црној Гори.

НАТО је 1999. показао да не води ратове због морала, већ због интереса. Њихова политика „хуманитарних интервенција“ је селективна и зависи од тога да ли се напад усклађује са њиховим стратегијским циљевима. Зато ће Србија заувек памтити њихову „правду“, а хришћани у Сирији неће дочекати исту врсту „заштите“.

ИН4С

Бонус видео