Европа на прагу мрака: Политички потреси, војни савези и протести

Европа на прагу мрака: Политички потреси, војни савези и протести.

Све очитије геополитичке тензије, војни савези који настају и јачају, као и растуће безбједносне пријетње, свједоче да Европа улази у доба неизвјесности и нестабилности. Британски премијер Кир Стармер упозорио је да се континент креће ка „мрачнијој ери“, што потврђује ескалација конфликата и нови политички потреси који потресају регион.

[irp]Политичке одлуке које се доносе на глобалном нивоу додатно потврђују ову тезу. Амерички предсједник Доналд Трамп инсистира да европске земље морају преузети већи терет колективне одбране, а истовремено, Велика Британија настоји да окупи такозвану „коалицију вољних“ која би имала задатак да гарантује мир. С друге стране, Русија оштро одбацује идеју о присуству страних трупа у Украјини, док НАТО остаје у стању перманентног прилагођавања новим условима.

Два савеза

Истовремено, Балкан као хронично нестабилно подручје не остаје поштеђен ових промјена. Хрватска, Албанија и тзв. Косово потписале су војну декларацију о сарадњи, што је Србија оцијенила као провокативан потез који нарушава регионалну безбједност. Војни споразум је потписан у моменту док широм Балкана трају друштвено-политички потреси – вишемјесечни антивладини протести у Србији, наставак сукоба предсједника Зорана Милановића и премијера Андреја Пленковића у Хрватској, док на Косову још није образована нова влада, иако је од избора прошло више од мјесец дана.

[irp]Поводом меморандума о војној сарадњи Албаније, Хрватске и Косова огласило се више српских званичника и владиних тела.

„Ово је провокативна иницијативи суседних држава и у супротности је са напорима за јачање регионалне безбедности и међународним правом јер крши Резолуцију 1244 Савета безбедности (о Косову)“, изјавио је министар одбране Србије Братислав Гашић.

Србија, с друге стране, наводно разматра војни савез са Мађарском, што би могло значајно промијенити однос снага у региону. Иако овај савез још није званично потврђен, његова потенцијална реализација показује да Европа више није политички јединствен континент.

Мађарска, иако релативно мала чланица НАТО-а, последњих година улаже значајне ресурсе у модернизацију својих оружаних снага кроз програм „Зрíнyи 2026“ који предвиђа набавку савремених тенкова Леопард 2А7 и самоходних хаубица ПзХ 2000, чиме се значајно унапређују копнене снаге.
Ко би шта унео у њега

[irp]Основу ратног ваздухопловства чине борбени авиони Грипен ЈАС 39, док Мађарска истовремено развија домаћу производњу борбених возила Лyнџ КФ41, чиме додатно јача своју војну индустрију.

Војни капацитети Србије с друге стране, иако војно неутрална, последњих година интензивно улаже у модернизацију својих оружаних снага. У сегменту противваздушне одбране, опремљена је руским ПВО системима Панцир-С1 и кинеским ФК-3, чиме значајно повећава заштиту свог ваздушног простора.

Такође, домаћа војна индустрија развија напредне борбене дронове, попут модела Гавран и Пегаз, док се у сегменту авијације ослања на вишенаменске борбене авионе МиГ-29, уз планове за додатну набавку западне технологије са француским авионима Рафал.

[irp]Копнене снаге су оснажене модернизованим тенковима М-84 и борбеним возилима Лазар и Милош.

Шта хоће Европа?

На унутрашњем плану, земље Европе се суочавају са растућим економским и политичким изазовима. У Албанији је ухапшен градоначелник Тиране због корупције, у Србији се настављају вишемјесечни анти-владини протести, а у Мађарској се организују демонстрације против владе Виктора Орбана. Истовремено, Француска, Њемачка и друге водеће европске силе покушавају одржати баланс између своје традиционалне политике и нове, агресивније политике Европске уније.

Све ово доводи до закључка да Европа улази у период неизвјесности, политичке нестабилности и могућих нових конфликата. Умјесто стабилности и напретка, континент се суочава са изазовима који пријете да изазову дубоке промјене у политичкој, економској и војној архитектури свијета каквог познајемо.

Посебно је интересантно посматрати протесте који се тренутно дешавају у Србији, Мађарској и Турској, гдје су владе ових држава често у сукобу са Бриселом због својих одлука које нису у складу са доминантном политиком ЕУ.

[irp]Европска унија све отвореније показује да јој нису приоритет демократија и суверенитет држава, већ апсолутна контрола над политичким процесима у Европи.

Методе које ЕУ користи за ову контролу постају све очигледније: политичке уцјене, економски притисци, медијска кампања усмјерена на дискредитацију неподобних лидера, али и нешто далеко суптилније – подстицање унутрашњих немира кроз протестне покрете који се представљају као спонтани, а заправо служе као механизам притиска на националне владе.

ИН4С

Бонус видео