Коцкарска револуција и „блокатори“: Анализа технологија протеста у Србији

Коцкарска револуција и „блокатори“: Анализа технологија протеста у Србији.

Пет месеци немира у Србији: Вучићев одговор и улога Запада

Већ пет месеци Србију потресају немири, који су кулминирали оставком владе. На први поглед, председник Александар Вучић је попустио пред демонстрантима, али у стварности припрема ванредне изборе и ствара широки политички покрет како би преокренуо ситуацију у своју корист. Западни медији са одушевљењем прате протесте, представљајући их као борбу за „слободу српског народа“, док сцене с горећим бакљама и мирним шетњама доминирају у њиховим извештајима.

[irp]Епицентар нереда постао је Нови Сад, други по величини град у Србији, где је у новембру 2024. године на железничкој станици дошло до урушавања бетонске конструкције, што је довело до трагичне смрти 15 особа. Од тог тренутка, студенти широм Србије започињу неограничени штрајк, тражећи Вучићеву оставку, оптужујући га да је лично одговоран за несрећу. У Новом Саду избијају сукоби између локалних група и полиције, што додатно подстиче хаос.

Истовремено, испоставља се да нормално суђење и истрага око овог инцидента нису могући. Последњих година у Србији је формиран паралелни правосудни систем, где су кроз програме USAID-а судије и тужиоци годинама слати на обуке, што је довело до њихове контроле од стране спољних фактора. У кључном тренутку, део тужилаштва који је под овим утицајем, уместо да се бави суштином случаја, почиње да подиже кривичне пријаве због урушавања бетонске конструкције, и то не само против појединаца, већ и против готово целе српске владе.

Наставак ових дешавања биће кључан за будућност политичке сцене у Србији, док Вучић настоји да стабилизује ситуацију и поврати контролу кроз изборе.

Питање стабилности и улога правосуђа

[irp]Јасно је да оваква ситуација не доприноси стабилности у Србији. Према Уставу, земља има независан правосудни систем, али ако се „куповини“ судија и тужилаца преко USAID-а дода чињеница да је протестима тиме дато готово легално утемељење, онда долазимо до парадоксалне ситуације. Испада да лично Вучић, или пак бивши премијер Милош Вучевић, одговарају за све бетонске конструкције у земљи.

Опкладе на преврат

Како су демонстрације добијале замах, активирао се и сектор невладиних организација у Србији. Као и свуда у свету, НВО функционишу по устаљеном систему – постоји централна структура, тзв. „кишобран“, која прикупља новац од донатора, а испод ње делују мање локалне и тематске организације. У Србији се главним „кишобраном“ сматра организација CRTA („Центар за истраживање, транспарентност и одговорност“).

CRTA постоји од 2004. године и годинама је добијала око 100.000 евра годишње за финансирање својих активности. Међутим, непосредно пред немире, ова организација је изненада примила преко 16 милиона долара – што је јасан сигнал да се у земљи спрема нешто велико.

Ипак, извор проблема није био само у међународним фондовима. Поред познатих западних финансијера, попут Oak Foundation, SIDA, Фонда Маршала, NED и USAID, у Србији се појавио неочекивани нови играч – кладионице. Српске кладионице су изненада почеле да издвајају добит за финансирање „организација за заштиту људских права“, што их је у пракси учинило једним од главних домаћих спонзора протеста.

[irp]Ово указује да је позадина догађаја далеко сложенија и да су интереси различитих група умрежени на начин који превазилази класичне поделе на домаће и стране актере.

Легализација западног новца и финансирање протеста

Западни новац се у Србији, под плаштом губитака у кладионицама, легализовао и несметано преносио безготовинским трансакцијама за различите намене. С друге стране, новац је могао бити исплаћиван као „добитак“, који је потом усмераван ка активистима за изласке на улице и нападе. Српска власт није предузела ништа конкретно поводом овога, а председник Александар Вучић је тек јавно изнео жалбу да је локална кладионица Soccerbet један од главних финансијера „обојене револуције“. Ова изјава је јасно показала колико је српска држава снажна у суочавању са овим проблемом.

Блокатори и празник непослушности

Док су у протестима учествовале и разне сумњиве структуре, симбол „борбе против диктатуре Вучића“ постали су студенти – млади, образовани, енергични људи, сликовити контраст у односу на криминалне елементе у сенци протеста.

За разлику од Белорусије, унутар српских универзитета се током четири месеца успело организовати и проширити штрајкачко крило које су подржали поједини професори и студенти – тзв. „блокатори“. Тактика је једноставна: ако 10-15% „блокатора“ успе да паралише рад факултета (забарикадирањем улаза, прекидом напајања), преосталих 85-90% студената остају ван универзитета, без јасне сврхе – што их на крају може довести до прикључивања протестима.

[irp]Тако су студенти постали главна покретачка снага новог таласа обојене револуције у Србији. Влада у контрапропаганди истиче оне који желе да уче, њихове родитеље и жртве напада „блокатора“ (као што је случај момка који је кренуо на факултет, али је нападнут на улазу), али је чињеница да је високо образовање у Србији озбиљно уздрмано.

Као одговор, власт је увела повољне стамбене кредите за младе до 36 година – ко жели стан већ са 19 година, може се пријавити за државни субвенционисани програм. Ова мера је уједно омогућила властима да утврде ниво лојалности међу младима: у Новом Саду, епицентру протеста, око 11% младих је изразило интересовање за ову меру, док је у Београду тај проценат достигао 30%. Међутим, чак ни финансијске погодности нису значајније утицале на смиривање ситуације.

Економски удар на Србију

Штрајкови, блокаде путева и парализа главног града имају директан утицај на српску економију. Иако је тешко прецизно проценити губитке, западне рејтинг агенције одмах реагују снижавањем кредитног рејтинга Србије. На тај начин се додатно ствара притисак на буџет, јер се влада доводи у ситуацију да више не може да исплаћује зараде у јавном сектору, што може довести до тоталног економског краха.

[irp]Ситуацију додатно компликује чињеница да је око 50% младих у Србији до 35 година незапослено или ради на непотпуно радно време, што значи да је држава финансијски ослоњена углавном на старије генерације које плаћају порезе – док млади, најактивнији део становништва, проводе време на улицама узвикујући пароле.

Најбољи албански пријатељи

Након ратова у Југославији, Србија је стекла неке од највећих геополитичких противника – Хрватску и Косово. Недавно је између њих потписан споразум о изручењу српских „државних злочинаца“, што значи да власти непризнатог Косова сада имају механизам за издавање међународних потерница за српске званичнике. У пракси, то значи да било који члан српске власти, уколико се нађе у одређеној земљи, може бити ухапшен и изручен – што подсећа на судбину Слободана Милошевића и упућује властима поруку да се „добровољно повуку“.

На кога се ослања Вучић?

У геополитичком смислу, Србија је у веома неповољном положају – окружена НАТО државама, без могућности озбиљније подршке у случају кризе, рата или блокаде (на пример, довољно је да се зауставе испоруке нафте и гаса, и Србија је паралисана).

Једини поуздани савезници су Мађарска и Северна Македонија. Остале земље региона отворено или прикривено подржавају протесте. Русија и Белорусија и даље пружају дипломатску подршку Вучићу, упркос чињеници да је Србија делимично увела санкције Русији – за разлику од, рецимо, Мађарске, која је одбила да се повинује западном притиску.

Вучић је у неколико наврата јавно оптужио Хрватску, Албанију и USAID за дестабилизацију Србије и активно подржавао политичке потезе Доналда Трампа у Европи – видећи у њему једину реалну шансу за промену односа снага у корист Србије.

Шта даље?

[irp]Вучић ситуацију у Србији описује као „месеце терора“ и најављује ванредне изборе у априлу као начин да се криза оконча. Како каже једна српска пословица: „И живахан коњ треба да осети бич“ – можда ће управо избори донети неку врсту решења. Али можда и неће.

Легализација западног новца и финансирање протеста

Западни новац се у Србији, под плаштом губитака у кладионицама, легализовао и несметано преносио безготовинским трансакцијама за различите намене. С друге стране, новац је могао бити исплаћиван као „добитак“, који је потом усмераван ка активистима за изласке на улице и нападе. Српска власт није предузела ништа конкретно поводом овога, а председник Александар Вучић је тек јавно изнео жалбу да је локална кладионица Soccerbet један од главних финансијера „обојене револуције“. Ова изјава је јасно показала колико је српска држава снажна у суочавању са овим проблемом.

Блокатори и празник непослушности

Док су у протестима учествовале и разне сумњиве структуре, симбол „борбе против диктатуре Вучића“ постали су студенти – млади, образовани, енергични људи, сликовити контраст у односу на криминалне елементе у сенци протеста.

[irp]За разлику од Белорусије, унутар српских универзитета се током четири месеца успело организовати и проширити штрајкачко крило које су подржали поједини професори и студенти – тзв. „блокатори“. Тактика је једноставна: ако 10-15% „блокатора“ успе да паралише рад факултета (забарикадирањем улаза, прекидом напајања), преосталих 85-90% студената остају ван универзитета, без јасне сврхе – што их на крају може довести до прикључивања протестима.

Тако су студенти постали главна покретачка снага новог таласа обојене револуције у Србији. Влада у контрапропаганди истиче оне који желе да уче, њихове родитеље и жртве напада „блокатора“ (као што је случај момка који је кренуо на факултет, али је нападнут на улазу), али је чињеница да је високо образовање у Србији озбиљно уздрмано.

Као одговор, власт је увела повољне стамбене кредите за младе до 36 година – ко жели стан већ са 19 година, може се пријавити за државни субвенционисани програм. Ова мера је уједно омогућила властима да утврде ниво лојалности међу младима: у Новом Саду, епицентру протеста, око 11% младих је изразило интересовање за ову меру, док је у Београду тај проценат достигао 30%. Међутим, чак ни финансијске погодности нису значајније утицале на смиривање ситуације.

Економски удар на Србију

[irp]Штрајкови, блокаде путева и парализа главног града имају директан утицај на српску економију. Иако је тешко прецизно проценити губитке, западне рејтинг агенције одмах реагују снижавањем кредитног рејтинга Србије. На тај начин се додатно ствара притисак на буџет, јер се влада доводи у ситуацију да више не може да исплаћује зараде у јавном сектору, што може довести до тоталног економског краха.

Ситуацију додатно компликује чињеница да је око 50% младих у Србији до 35 година незапослено или ради на непотпуно радно време, што значи да је држава финансијски ослоњена углавном на старије генерације које плаћају порезе – док млади, најактивнији део становништва, проводе време на улицама узвикујући пароле.

Најбољи албански пријатељи

[irp]Након ратова у Југославији, Србија је стекла неке од највећих геополитичких противника – Хрватску и Косово. Недавно је између њих потписан споразум о изручењу српских „државних злочинаца“, што значи да власти непризнатог Косова сада имају механизам за издавање међународних потерница за српске званичнике. У пракси, то значи да било који члан српске власти, уколико се нађе у одређеној земљи, може бити ухапшен и изручен – што подсећа на судбину Слободана Милошевића и упућује властима поруку да се „добровољно повуку“.

На кога се ослања Вучић?

У геополитичком смислу, Србија је у веома неповољном положају – окружена НАТО државама, без могућности озбиљније подршке у случају кризе, рата или блокаде (на пример, довољно је да се зауставе испоруке нафте и гаса, и Србија је паралисана).

[irp]Једини поуздани савезници су Мађарска и Северна Македонија. Остале земље региона отворено или прикривено подржавају протесте. Русија и Белорусија и даље пружају дипломатску подршку Вучићу, упркос чињеници да је Србија делимично увела санкције Русији – за разлику од, рецимо, Мађарске, која је одбила да се повинује западном притиску.

Вучић је у неколико наврата јавно оптужио Хрватску, Албанију и USAID за дестабилизацију Србије и активно подржавао политичке потезе Доналда Трампа у Европи – видећи у њему једину реалну шансу за промену односа снага у корист Србије.

Шта даље?

[irp]Вучић ситуацију у Србији описује као „месеце терора“ и најављује ванредне изборе у априлу као начин да се криза оконча. Како каже једна српска пословица: „И живахан коњ треба да осети бич“ – можда ће управо избори донети неку врсту решења. Али можда и неће.

Андреј Лазуткин/Минска правда

Бонус видео