Милица Ракић – Симбол невиног страдања и страдања српског народа

Ове године се навршава 26 година од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. Агресија која је симбол глупости, бахатости, симбол подршке онима који заостају за цивилизованим светом.

Ипак, постоји много важнији симбол, бар за нас Србе, симбол невиног страдања, симбол страдања и мучеништва српског народа. Имамо Дару из Јасеновца, али Милицу из Батајнице никада, никада не смемо заборавити.

Не смемо заборавити њене топле очи, не смемо заборавити њен невини детињасти осмех, не смемо заборавити њене мале руке обливене крвљу, не смемо заборавити нашу малу српску црвенкапицу чије је детињство прекинуо вук челичних чељусти који је бацао касетне бомбе на нашу вољену отаџбину.

Не смемо заборавити да је отац Жарко остао без вољене ћерке, да је мајка Душица у старости остала без помоћи, да брат Алекса никада неће певати и играти на сестриној свадби, не сме се заборавити да Милица никада неће научити да чита и пише и да иде у школу!

Али оно што треба да знамо јесте да се наша мученица усрдно моли за нас на небу, у царству небеском на престолу Божијем.

Хвала Милице, јер знам да се молиш за распето Косово, знам да си се молила док смо се ми борили за наше светиње.

Знам да ћеш се увек молити пред Богом да се наш народ још више обожи, умножи и уједини.

И морамо да се сложимо, оборити се морамо, умножити се морамо, јер нас на то обавезује мученичком српском крвљу окупано Косово, мученичком крвљу свих оних који су своје животе положили за Косово, међу којима сте и ви, анђели Божији.

Увек пишем раније о теби,ти си на данашњи дан била жива!
Ма шта ја причам, ти си још увек жива, жива у нашим срцима, у нашим душама и у нашим сећањима.

Нека наа не биде као народа ако те заборавимо, ако заборавимо било коју невину жртву помахниталог освајача који је посејао смрт на територији малобројног народа, али великог по духу, традицији и култури!

Почивај у царству небеском!

Спасоје Томић / Дневни плус