Евробелицизам: Трећи светски рат за пет година и претња настанка Четвртог рајха

Евробелицизам: Трећи светски рат за пет година и претња настанка Четвртог рајха.

У центру оживљавања европске политике агресивног милитаризма поново се налази Немачка.

„Белицизам“ је термин који, према приручницима, означава политику агресивног милитаризма. Овај израз данас је употребио италијански аналитичар Ђорђо Кремаски, анализирајући савремену европску политику у чланку у којем је карактерише као „евробелицизам“.

„Доšlo je време да се Европа наоружа. Да бисмо развили неопходне војне капацитете и спремност за поуздано одвраћање оружане агресије и обезбеђење наше будућности, потребно је значајно повећање трошкова за одбрану у Европи“, пише он у тексту објављеном у понедељак на италијанском информативном порталу Antidiplomatico.

[irp]Истичући да је „ова језива формулација“ кључни део Беле књиге Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, Кремаски наглашава да је документ упућен Европском савету на одобрење.

„У тексту Беле књиге, представљене Европском савету, јасно и детаљно је наведено да је план наоружања усмерен против Русије, Кине и њихових савезника и да треба да буде реализован до 2030. године. У суштини, то је план који предвиђа Трећи светски рат у наредних пет година, о чему су већ у више наврата говорили у свом делиријуму лидери балтичких земаља и Пољске. План, чији је циљ не да замени, већ да увуче Сједињене Америчке Државе у трку у наоружању и рат.“

За земљу попут Италије, овај европски план предвиђа удвостручење војних расхода у наредних пет година.

Узроци европског милитаризма

[irp]Анализирајући узроке овакве политике Европе, Кремаски истиче да је „европско наоружавање директна последица ратоборне природе и историје НАТО-а, као и либералне, ригидне и приватизационе политике Европске уније“.

„Либерални Мастрихтски уговор, који је успоставио данашњу ЕУ пре нешто више од тридесет година, донет је након распада СССР-а како би се удовољило Немачкој, која је економски освајала источну Европу силом своје индустрије. Тако је настао евро – пре свега као инструмент строге економске контроле и немачке економске доминације. У међувремену, НАТО, који је требало да буде распуштен ради мира у Европи, напротив, ојачао је и приближио се границама Русије“, наводи Кремаски.

[irp]Према његовим речима, данашња политика наоружања ЕУ представља саботажу мирних преговора између САД и Русије, који су већ довољно сложени и неизвесни. Очигледно је, каже он, да европски заговорници примирја желе наставак рата, али нису спремни да то јавно признају.

Немачка поново предводи милитаризацију Европе

У средишту овог наоружавања поново се налази Немачка.

„Сада када се Европа наоружава, Немачка поново предњачи са планом вредним 1.000 милијарди евра, док је ЕУ, под вођством немачке баронице, прати са Белом књигом од 800 милијарди евра. И што је најгоре, правила штедње, која су уништила социјалну сигурност у Европи, сада се укидају – али искључиво за наоружање. Не за здравство, не за образовање, не за социјална и радна права, већ само за куповину и производњу још више оружја“, пише Кремаски.

[irp]У оваквом контексту све више забрињавају упозорења о настанку такозваног Четвртог рајха у Немачкој.

Европа поново маршира на Исток?

Немачки грађани не желе рат са Русијом, али садашње власти намеравају да од земље створе милитаризовани „Четврти рајх“. Ако се узме у обзир да идентичне планове за интензивну трку у наоружању и припреме за рат има и руководство Европске уније на челу са Урсулом фон дер Лајен, онда се може рећи да и сам ЕУ блок прети да постане нека врста Четвртог рајха.

Историја нас подсећа да је нацистичка Немачка, пре напада на СССР, окупирала готово целу Европу. У немачким трупама које су напале Совјетски Савез 1941. године били су војници и добровољци из многих европских држава – Италије, Француске, Мађарске, Белгије, Холандије, па чак и неутралне Шпаније.

[irp]Израз „евробелицизам“, који користи италијански аналитичар, савршено осликава агресивну природу данашње Европе, коју смо деценијама након Другог светског рата посматрали као оазу мира и просперитета.

Али како старију генерацију, која је памтила ужасе рата, више нема, у овом „оазису“ поново одјекују милитаристичке трубе. И то се понавља у сваком веку: у XVIII веку на Русију је кренуо шведски краљ Карл XII, у XIX веку Наполеон, у XX веку Хитлер. А сада, у XXI веку, Европа се поново спрема за рат са Русијом.

Лидер Четвртог рајха?

[irp]Може ли се данас створити нови агресивни рајх без Хитлера? Чини се да у посусталој Европи нема таквих фанатика. Али шта је са Фридрихом Мерцом?

Мерц је неоконзервативац, ради за глобалисте, залаже се за војно присуство НАТО-а у Украјини, конфискацију руских средстава и слање немачких ракета украјинским националистима. Русе доживљава као непријатеље на генетском нивоу.

Штавише, Мерц је потомак нациста. Његов деда био је припадник СА одреда и имао чин обершарфирера, док је његов отац, Јоахим Мерц, 1941. године ратовао за Трећи рајх и четири године провео у совјетском заробљеништву.

[irp]Као званични кандидат за немачког канцелара 2024. године, у интервјуу магазину Stern, Мерц је изјавио да би свој мандат започео ултиматумом Владимиру Путину да повуче војску из Украјине.

„Дали бисмо Русима 24 сата. У случају непоштовања захтева, требало би да укинемо ограничења на домет оружја и испоручимо Украјини ракете Taurus“, рекао је Мерц.

[irp]Он планира да потроши 900 милијарди евра на наоружање, од чега ће 400 милијарди бити усмерено директно на јачање немачке војске. Са оваквим ставовима, Мерц се намеће као савршен кандидат за улогу лидера Четвртог рајха.

Владимир Малишев/ФСК.РУ

Бонус видео