ПИСМО ЗА ХРВАТСКОГ МИНИСТРА: Нећете о „Лори“, а Италијани се згражавали над зверствима НДХ-а према Србима!

ПИСМО ЗА ХРВАТСКОГ МИНИСТРА: Нећете о „Лори“, а Италијани се згражавали над зверствима НДХ-а према Србима!

МИНИСТРУ ГОРДАНУ ГРЛИЋ-РАДМАН

Ваша екселецијо,

Ви знате да су се и Хитлер и Италијани згражавали над хрватским злочинима у Другом свјетском рату над српским народом, остављајући о томе велики број докумената.

Умјесто коментара на Ваше ставове о НДХ држави, ваше љутње на Резолуцију о Јасеновцу, Вашем ставу о Лори и мучењу невиних Цреногорских младића, подсјећамо Вас на само један од бројних докумената о хрватском геноциду над Србима, писмо Италијансог генерала Александра Лузана, уопућено Мусолинију. Ево тог писма :

Дуче! Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којем сам, уназад три седмице , лично присуствовао.

Обилазећи среска мјеста Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км од Дубровника)-сазнам од наших обавјештајних официра да су Павелићеве усташе , предходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, кад се то прочује, околни Срби поново да се узнемире.

Недостају ми ријечи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионоци , затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика ! Ниједно дијете није било старије од 12 година! Злочин је неумјесна и невина ријеч-то превазилази свако лудило! Многима су одсјекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из реаспорених утроба су извукле цријева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљиви смрад нијесу дозвољавали да се ту дуже задржимо. Примијетио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И,таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дјечије кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнијели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресјеченим гркљаном! Својим колима одвезем то дијете у нашу војну болницу, повратимо га свијести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.

Злочинци су најприје, на смјену, силовали учитељицу Српкињу (име јиој је Стана Арнаутовић) и онда је, пред дјецом , убили. Силовали су и дјевојчице од осам година. За сво то вријеме пјевао је силом доведени оркестар Цигана и тамбуре!

На вјечну срамоту наше римске цркве- једн божији човјек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дјечак кога смо спасили, брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побјегао је из болнице и отишао у своје село да тражи родбину. Посали смо патролу за њим, али узалуд, нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљду и нешто душа, у селу више нема никога! Истога дана (то смо открили касније) када је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловции све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца: једино је њима успјело да пробију усташки обруч око села и да побјегну у планину! Тих 300 преживјелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије.Све што су имали да изгубе, они су изгубили! Дјецу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино освета, у страшној освети њих је, у неку руку и стид што су преживљели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмациија.

Покољ Срба су достогли такве размјере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избила је црвенкаста вода, лично сам се у то увјерио! На савјест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се , док је вријеме, не дистанцирамо од усташа и не спријечимо да се нама припише да подржавамо безмље!

Италијански писац Малапатре у својој књизи „Капутт“, у поглављу под насловом „Котарица острига“, пише о котарици пуној очију српске дјеце, коју је шеф хравтске државе Анте Павелић држао на свом радном столу приликом сусрета са Малапатреом. Згранутом Малапатреу, који је помислио да су у котарици остриге, Павелић је објаснио да су извађене дјечије очи поклон његовових „храбрих усташа“.

Пуковник Ђузепе Анђелини, командант једног пука дивизије „Краљ“, записао: „На хиљаде Срба бијаху ослепљени и звјерски мучени, читаве породице су масакриране без икаквог обзира на пол и доб. Организатори и извршиоци су славили клање и весело се частећи, као када су августа 1941.прославили убиство сина директора средње школе у Госпићу који је био њихова хиљадита жртва“.

Према Аурелију, њемачки, италијански и британски извори се слажу да су до краја рата Хрвати убили између 750.000 и милион Срба, као и практично све Јевреје и Роме које су ухватили. Аурелије у књизи“Надбискуп геноцида“-монсињор Стјепинац, Ватикан и усташка диктатура у Хрватској, 1941-1945“, наглашавајући улогу католичке цркве у овом великом злочину.

Преипремио: Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера -ПИР/Српска24.ме

Бонус видео